Nakon 20 godina profesionalne karijere fudbalski as Dragan Stojković Piksi 30. oktobra 2001. godine zvanično se oprostio od aktivnog igranja fudbala.
Legenda koja je ponikla na niškom Čairu, upravo je na istom mestu odigrala poslednju utakmicu, u dresu „Radničkog“, a protiv skopskog „Vardara“. Dragan Stojković je u rodni Niš došao dan ranije da bi odradio trening.
– Tako sam i počeo, pre skoro dve decenije, na istom mestu protiv istog protivnika. Znam da će biti dirljivo, meni je posebno važno da u mom Nišu podelim radost ovog dana s prijateljima – izjavio je Stojković uoči te utakmice, a preneo Glas javnosti.
Štampa je pisala da je ta nesvakidašnja utakmica bila pravi spektakl, a oni koji su imali sreće da prisustvuju imali su podeljene emocije – i tugu i radost. Plakalo se…Lokalni mediji preneli su da je „toga dana u Nišu sve stalo“ i da su svi odali priznanje jednom fudbaleru.
Spektakl je, kako je pisao Danas, počeo tačno u 14.52 kada je helikopter Vojske Jugoslavije na centar stadiona „Čair“ spustio Dragana Stojkovića.
„Na terenu su se u to vreme već zagrevali bivši saigrači Dragana Stojkovića. Bio je tu igrač koji je zajedno sa njim obeležio protekle dve decenije jugoslovenskog fudbala Dejan Savićević. Bili su i njegovi klupski saigrači Dragi Kanatlarovski i Ilija Najdoski. Do poslednjeg trenutka očekivao se i Darko Pančev, čije je ime bilo i u zvaničnom protokolu, ali nažalost nije stigao. Uprkos tome, spektakl je uspeo“, pisao je Danas u svom izveštaju sa utakmice koja je simbolično trajala 65 minuta (po Piksijevoj godini rođenja).
Radnički je sa 4:0 pobedio Vardar, a strelci su bili Kanatlarovski u 5, Stoiljković u 25, Mitrović u 43. i Stamenković u 49. minutu. Sportski izveštaji govore u prilog tome da je bilo majstorskih poteza, driblinga, efektnih golova, a sve pod „dirigentskom palicom Dragana Stojkovića Piksija“.
Da je kapacitet stadiona bio 50.000 gledalaca, i tada bi se, kako su preneli mediji, tražila karta više za ovaj događaj.
RTS je direktno prenosio ovu utakmicu, a Piksi se na kraju u suzama opraštao od fudbala, navijača. Upriličen je i vatromet. „Legenda sa Čaira otišla je u istoriju“, „Piksijev oproštaj“, bili su samo neki od natpisa u novinama.
Preneta su i zapažanja očevidaca da „ovako nešto u Nišu dosad nije bilo upriličeno nikome, čak ni Titu“.
Na ovoj spektakl nisu prisustvovali tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica, kao ni predsednik vlade Zoran Đinđić (poslao telegram), a prisutni su bili premijer Savezne vlade Dragiša Pešić, predsednik Veća građana Dragoljub Mićunović, savezni ministar policije Zoran Živković, visoki predstavnici ambasada Francuske, Italije i Japana, bili su tu i predstavnici FSJ, FSS, Partizana, Obilića, Železnika…
Pre ove utakmice, Piski je odigrao još jednu oproštajnu 7. oktobra u Nagoji, gde su ga, kako je pisao list „Politika“, Japanci na veličanstven način ispratili u fudbalsku penziju. U revijalnom meču protiv Crvene zvezde viđen je spektakl. Nagoja je pobedila crveno-bele, koji su igrali u kombinovanom sastavu, a rezultat je bio 6:0.
Iako je, žargonski rečeno, okačio kopačke o klin, Dragan Stojković Piksi se nije odrekao fudbala. Već tada je bio predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, a kasnije i trener.
Dve decenije kasnije izabran je za selektora fudbalske reprezentacije Srbije. U prvom intervjuju koji je dao za Danas sa fe funkcije, u maju ove godine, poručio je između ostalog da „Nema dobrog momenta za ovaj posao u Srbiji„.
Od Radničkog do Nagoje
Dragan Stojković Piksi karijeru je započeo u Radničkom iz Niša odakle je 1986. godine prešao u Crvenu zvezdu. Ubrzo je postao kapiten tima i jedan od najboljih fudbalera u Jugoslaviji. U petu Zvezdinu zvezdu promovisan je 3. maja 1989. Godine 1990. prešao je u francuski Olimpik iz Marseja sa kojim je već u prvoj sezoni došao do finala Kupa evropskih šampiona u kojem se njegov klub sastao upravo sa Crvenom zvezdom, a Stojković je odigrao svega nekoliko minuta. Iz Olimpika je prešao u Veronu gde je proveo jednu sezonu. Igračku karijeru je završio u Nagoji (Japan). Za reprezentaciju Jugoslavije je u periodu od 1983. do 2001. godine odigrao 84 utakmice i postigao 15 golova. Igrao je na dva Svetska prvenstva (1990. i 1998), dva Evropska prvenstva (1984. i 2000) i dva Olimpijska turnira (1984. i 1988).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.