Kako je afera oko prisluškivanja Koštunice pre 20 godina „isterala iz senke“ Vladimira Bebu Popovića

Formirana je Anketna komisija Narodne skupštine koja se bavila upravo ovom aferom.

Brojni ljudi iz vrha policije, ali i države tada bili su na ispitivanjima pred ovom komisijom, među njima i Zoran Đinđić.

Ipak, ovaj slučaj na svetlost isterao je do tada najmisteriozniju osobu u srpskom javnom životu, Vladimira Bebu Popovića.

Svojom pojavom tada u Skupštini Srbije, tadašnji šef Biroa za komunikacije Beba Popović nije uspeo da ostane dosledan principu koji su mu nadenuli – čovek koji se ne pojavljuje u javnosti, zapravo i ne postoji.

Sa druge strane, oni koji ga poznaju govorili su da je skloniji definiciji „u tišini je mudrost“.

Popović je tim svojim pojavljivanjem privukao najveću pažnju medija, od početka rada Anketne komisije.

On je tada rekao da je nemoguće da se desi da neko prisluškuje predsednika mimo njegovog znanja.

Popović je bio uglavnom hladan, pomalo ironičan i govorio je pred komisijom skoro tri sata.

Ipak, on tada nije negirao da Biro raspolaže opremom koja je mogla da izvede proces prisluškivanja.

Zbog njegovog jako retkog pojavljivanja u javnosti, o njemu se nije mnogo znalo.

Rođen je 1958. godine u Jagodini, diplomirani je ekonomista.

Mediji su pisali da je odlično svirao harmoniku u mladosti, čak bolje i od Bogoljuba Karića, te da je sa Sašom Tijanićem radio izbornu kampanju za Zorana Đinđića pod nazivom „Pošteno“, a da je kasnije istu tu kampanju, sa sloganom „Čistih ruku“, prodao i Petru Goševu u Makedoniji.

O njemu se pisalo i da je blisko sarađivao sa nekada istaknutim socijalistom Milanom Bekom, inače Đinđićevim kumom, potom i sa Miloradom Vučelićem.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Pisalo se da Beba Popović važi za bogatog čoveka, o čemu je tada svedočio i podatak da je njegov stan predstavljen u časopisu Kuća stil u seriji tekstova o stanovima svetskog krem društva.

Tvrdilo se da poseduje izuzetno vrednu kolekciju renesansnih slika, da do perfekcije vodi računa o svom odevanju, pa tako odela šije u Beču, te da su mu posebna slabost cipele.

Znalo se tada da nije oženjen i da nema dece, ali su kružile glasine da je uspešan kod žena.