Kako je Beograd pre 100 godina zaličio na Veneciju?

Cela savska obala izgledala je kao vašar, pisalo je Vreme pre 100 godina. Ljudi su obali prilazili fijakerima i automobilima kako bi zajedno posmatrali Savu i Dunav koje su prekrile veliki deo kopna.

Vežina stanovnika obale morala je da se preseli, pa je tako u Karađorđevoj ulici na na vratim jednog stana stajao natpis: Usled poplave preselili smo se ovde: „Beogradska kafana Vasa Jelisavić, Pekara Radomir Janković, Berberska radnja Mita Gajdobranski, Ćevabdžija, Prodaja duvana“.

Ipak, poplava nije na sve uticala negativno, pa je tkao kafana Bela lađa, kojoj je voda dolazila do praga bila „puna sveta koji se umorio od gledanja i došao na pivo i ćevape“.

Nadošla voda odnela je i 100 kubnih metara drva drvare „Mirkovića i Lučića“, pa su se radnici ponudili da drva vrate iz vode. Kako nisu uspeli to da urade skupili su cepanice koje su mogli da dohvate i dovezli do obale.

Kako gazda time nije bio zadovoljan, nije isplatio radnike već „je pojurio sekirom za njima“, što je na kraju sprečila policija.

Kako piše Vreme, hotel venecija opravdao je svoje ime jer je cela ulica u kojo jje hotel bila potopljena pa su ljudi morali kroz nju prolaziti gondolama.

Tako je izgledala i hercegovačka ulica ukojoj je voda bila visine čoveka, pa je tako izmenila i „spoljašnji izgled i ambijent“.

Kako su kafane u toj ulici bile potpljene, obalski radnici sakupljali morali su se nalaziti u mlekarnici.

U jednom od potopljenih brodogradilišta čuvar je ugurao čamac u sobu i u njemu stanovao, dok je u Topčiderskoj ulici voda zaustavila saobraćaj i ugrozila prugu Beograd – Niš koja je bila samo 20 centimetara iznad vode.

Dunav je takođe „za jednu noć napravio čudo“. Poplavio je fabriku koverata i kesa, a sa okolnih radničkih visokih kuća čitave porodice izlazile su na terasu da posmatraju „more od dunava“.

Kako se navodi u Vremenu, mnogo radnika je počelo graditi splavove i započelo „rvanje s vodom i spasavanje koliko se može spasti“.

Ipak, iako Dunav kreže polako da plavi i dorćolske sokake i varoše, nisu svi stanovnici bili uznemireni. Moglo se videti „nekolik ostarih žena koje sede iznad vode i melju kafu u vodenici kao da se ništa ne dešava“.

Nekoliko kuća bilo je „odsečeno od sveta“ i okruženo vodom, pa su se komšije morale dovikivati kako bi komunicirali, dok je u jednoj od njih uočen čovek kako celo prepodne pliva i sakuplja svoje stvari.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1924. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.