Kako je „Bodljikavo prase“ čestitalo Božić u vreme rata

Srećan Božić. Sve vas zdravim
Pitanje ću da vam stavim
Čitaoci moji mili
jeste li se oprasili!
*
Hoću reći time, zna se
Dal’ imate dobro prase
Ćurku, gusku ili pile
Il samo koske i žile.
*
Spekulanti već su stigli
Pečenici cenu digli.
U vremenu ovu skupu
Mnogi će da kolje – klupu.
*

Čitaoc mi mio svaki
Svi ste meni podjednaki
Pa čestitam svima vama
Švercerima i gazdama.
*
Kod gazde su đakonije
Al’ im puno srce nije
I zbog zimske ove krize
Nek ih malo savest grize.
*
Nek sa stola padne mera
Sirotinji bar za drva
Koga dobro srce krasi
Pravo je da se oprasi.
Nek se braća bolje slažu
I za dlaku manje lažu
Bar za praznik složno vozi
Svima nam je spas u – slozi.
*
A domaćin neka pazi
Ko će da ga sad polazi
Da ne bude polažajnik
baksuzčina i očajnik.
*
Danas svako od vas želi
Da ga praznik razveseli
Ljubav svuda neka klija
da mu prase bolje prija.
*
Ne gledajte vi po svetu
Već vadite našu štetu
Pa na Božić pozdrav ču se
U se i u svoje kljuse.
*
Englezima beše prvo
Da nas prave suvo drvo
Na nam liči Božić-bata
Na propalog kandidata.
*
Pa i sada oni žure
Da nas sasvim dokusure
Među nama traže trupu
Da kopamo sebi rupu.
*
Nek se braćo oni trse
Sami klube da razmrse
za nas vele da smo roblje
pa nas vode sve na groblje.
*
Poslovica lepo veli
Ko god dobro sebi želi
Nek se seti: Robom ikad
Ali zato grobom nikad.
*
Nek vas ova mudrost leči
Ne slušajte lažne reči
već u radu dobre volje
Sačekajmo dane bolje.
*
Što u svetu vlada pizma
zasluga je boljševizma
Njima beše poso prvi
Da se brat sa bratom krvi.
*
A kad njima prpa dođe
Onda nova pesma pođe
Počeše da šire glase
Da se ovo čudo spase.
*
Nama braćo nikad luđe
Već primera gledat tuđe
Kom god kuće nije dobro
Sigurno je postan obro.
*
Sad na kraju „Prase“ hita
Svima praznik da čestita
Nek nas vera dobru vodi
Nek je srećno! Hristos se rodi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„Bodljikavo prase“ bio je Nedićev šaljivi list, konkurent „Ošišanom ježu“. Izlazio je od 6. decembra 1941. do 2. septembra 1944. u Beogradu, jedanput mesečno. Vlasnik, izdavač i urednik bio je Svetomir Stojadinović, a saradnik Miša Dimitrijević.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.