Foto: Radenko TopalovićPre dvadeset godina prema pisanju dnevnog lista Danas, bilo je najave da će predsednik tadašnje SR Jugoslavije Vojislav Koštunica biti predsednički kandidat.
„Svesni smo da je njegovo učešće u izbornoj trci u interesu Srbije i stranke jer je jedina protivteza Đinđićevoj samovolji“, rekao je izvor podgoričkog lista “Dan” na koji se Danas poziva.
Takođe je dodao da predsednik Koštunica “nema izbora” i da mora ući u izbornu trku iako je zabrinut što posao oko redefinisanja Federacije ne ide očekivanim tokom.
Koštunica je, pak, najavio, da će odluku o eventualnoj kandidaturi za predsednika Srbije doneti rukovodeći se pre svega time šta je u datom trenutku najkorisnije za državu.
„Tako sam postupio i 2000. godine, polazeći od nečega što je šire i onda sam na osnovu toga doneo i ličnu odluku“, rekao je jugoslovenski predsednik i ponovio da će o eventualnoj kandidaturi odlučiti u narednom periodu.
Tom prilikom dodao je i da je prednost nad raspisivanjem izbora trebalo da ima rad na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
„Propušten je redosled poteza koji bi bio državotvoran, da se pitanje Srbije i Crne Gore reši valjanim ustavnim dokumentom, da se država učvrsti izborima za svoje najviše organe i da se potom i ustavi Srbije i Crne Gore dovedu u sklad sa Ustavnom poveljom i potom raspišu izbori. Međutim, stranački obziri su pretegnuli. Nastojanje u Srbiji da se izbegne suočavanje sa izborima i mogućnost lišavanja pogodnosti koje nudi vlast bili su jači od nečega što su državni obziri“, ocenio je Koštunica.
Koštunica je izrazio optimizam po pitanju opstanka zajedničke države Srbije i Crne Gore, navodeći da su i očekivanja Evropske unije da će buduća zajednica imati minimalna ali realna ovlašćenja.
Dvadeset godina kasnije
Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dugogodišnji šef Katredre za javno pravo Zoran R. Tomić predložio je da i Vojislav Koštunica bude predsednički kandidat na aprilskim izborima i „svojim ugledom i delanjem doprinese zaustavljanju svekolikog propadanja naše države i društva“.
Prema njegovoj oceni, Koštunica je iskusan i hrabar političar, intelektualac prvoga reda, elitni pravnik vrhunskog obrazovanja, zvanja i znanja, dokazani je patriota, nije kompromitovan, neostrašćen je i stabilan.
Pošten je i govori istinu. Antipod svakog kriminala i korupcije, istakao je u pisanoj izjavi Tomić, koji smatra da je Koštunica u narodu poznato i većinski omiljeno, provereno lice, trezven, častan i dostojanstven.
Na izjave profesora Tomića reagovao je Vladeta Janković.
“Vojislav Koštunica se osam godina nije pojavljivao u javnosti. Živi skromno i povučeno, ne pokazujući bilo kakvu nameru da želi da se vrati u politiku i ne dajući povoda da želi da se kandiduje za predsednika Srbije. Pitanje je onda zašto ga uvlačiti u blato. Zato i mislim da je njegovo kandidovanje bio neinteligentan i prosto samoreklamerski gest profesora Zorana Tomića”, kazao je za Danas profesor i nekadašnji Koštuničin saradnik Vladeta Janković.
Nakon reakcije koja je usledila, profesor Tomić oglasio se u našem listu, obraćajući se profesoru Jankoviću.
„Povodom predloga da se gospodin Vojislav Koštunica politički aktivira i kandiduje za predsednika Srbije i Vaše žestoke reakcije („blato“, „zgrožen“, „nimalo lucidno“, „nimalo inteligentno“, „nikogovići“…) na moje dobronamerne reči i komplimente posvećene ličnosti Vojislava Koštunice, poručujem Vam staloženo, bez ikakve ljutnje i sarkazma: Prvo – poznato je šta znači „projekcija“ u psihologiji. Drugo – doista mi je drago da ne posustajete u Vašoj misiji, i da ste onoj u staroj, dobroj formi! Inače, začudo (!?), dotično moje glasno razmišljanje preneli su i pozicioni i opozicioni mediji, uz brojne raznolike (kao i obično) komentare na društvenim mrežama. Zašto nisu jednostavno – u poplavi raznih političkih opcija i taze kandidata i „kandidata“, svađa i prepucavanja – ignorantski postupili pa prećutali jedan takav „egzotičan“, „zastareli“, „suludi“ (sve moji ironični, ne i Vaši pridevi!) profesorski, autsajderski predlog – javni „eksces“ nekoga bez imalo političkih ambicija?“, pisao je Tomić.
Akademik Matija Bećković izjavio je da smo se od petookrobarskih promena iz 2000. godine, „više nadali nego što smo dobili“ a da je opozicija, da se ujedinila, „mogla da pobedi i deset godina ranije“.
„Doživela je najveći uspon kada je izabrala (Vojislava) Koštunicu i najveći pad kad je pomislila da je mogla i bez njega. Koštunica bi i danas morao da sedi u prvom redu svakog važnijeg državnog skupa“, rekao je Bećković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
