Kako je Musolini čestitao Italijanima novu 1924. godinu?

Musolini, ministri i državni podsekretari tadašnje fašističke Italije su se okupili u Rimu kako bi čestitali građanima Novu godinu.

Pored toga, govorilo se i o napretku fašističke stranke i njene vlade, preneo je dnevni list Vreme.

Ministar pravde Oviljio, u ime svojih kolega, govorio je o izvanrednom uspehu fašizma koji je osvojio većinu i ojačao Italiju.

Izjavio je da Italija ima budućnost zahvaljujući Musoliniju, čije je obraćanje usledilo nakon reči hvale ministra pravde.

– Mi smo zaveli disciplinu u Italiji, za koju priznajem da još nije savršena, ali da bi se video put koji smo prešli u tom pogledu, valja činiti poređenje i videti šta je Italija bila pre i posle novembra 1922. godine. Pojedine epizode nasilja ne mogu nestati za tren oka, tada je Musolini prilikom obraćanja.

U svom govoru je istakao koliko je zadovoljan kako se Italija vremenom promenila, naglasivši to da njihov zadatak da od pobunjeničkog pokreta dođu do legalne situacije nije bio lak, jer je „lako rušiti, a teško sagraditi“.

Tom prilikom je Musolini naglasio da se raduje tome što „narod smatra činovnike kao neophodan element i što oni vrše svoje dužnosti“.

Novogodišnje obraćanje je završio rekavši da Italija treba da nastavi putem kojim je i krenula jer će tako dostići svoj cilj, što je veličina i blagostanje cele Italije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1924. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.