Kako je nastala lutka Barbi – prva masovno proizvedena igračka sa izgledom odrasle žene

Visoka skoro 28 centimetara, sa dugom plavom kosom, Barbi je bila prva masovno proizvedena lutka za igranje sa izgledom odrasle osobe u SAD.

Žena koja je stajala iza kreacije Barbi lutke bila je Rut Hendler. Ona je sa suprugom 1945. godine osnovala “Mattel, Inc.”, nakon što je videla kako njena ćerka ignoriše svoje lutke koje su vizuelno ličile na bebe da bi se zanimala papirnim lutkama sa izgledom odraslih žena.

Hendler je shvatila da postoji važna “rupa” na tržištu za igračke koje bi devojčicama eventualno omogućile da kroz igru zamišljaju budućnost.

Izgled Barbi lutke je napravljen po uzoru na lutku po imenu Lili, zasnovanu na liku iz nemačkog stripa.

Prvobitno je reklamirana kao poklon odraslim muškarcima u prodavnicama duvana.

Lutka Lili je kasnije postala izuzetno popularna među decom. “Matel” je kupio prava na Lili i napravio sopstvenu verziju, koju je Handler nazvala po svojoj ćerki Barbari.

Svojim sponzorstvom TV programa „Klub Miki Maus” 1955. godine, “Matel” je postao jedna od prvih kompanija za proizvodnju igračaka koja je emitovala reklame za decu.

Koristili su ovaj medij da promovišu svoju novu igračku, a do 1961. ogromna potražnja potrošača za lutkom navela je kompaniju da pusti i mušku verziju – čuvenog Kena.

Handler ga je nazvala Ken, po svom sinu. Barbina najbolja prijateljica, Midž, izašla je 1963. godine, a njena mlađa sestra, Skiper, debitovala je tek naredne godine.

Tokom godina, Barbi je ostvarila ogromnu prodaju, ali i mnogo kontroverzi.

Sa druge strane, mnoge žene su videle Barbi kao alternativu tradicionalnim rodnim ulogama iz 1950-ih.

Opremljena priborom „za karijeru“, lutka je bila model finansijske samostalnosti. Imala je niz različitih poslova – od stjuardese, doktora, pilota i astronauta do olimpijskog sportiste, pa čak i kandidatknje za predsednika SAD.

Njen odnos prema muškarcima ili porodici nije bio definisan. Barbi nema roditelje ni potomstvo. Kada su ranih 1960-ih potrošači tražili da Barbi ima i decu, “Matel” nije dodelio Barbi ulogu majke, već je izdao set za igru „Barbi bejbisituje“.

Od 1970-ih na meti kritika našlo se njeno gomilanje dizajnerske odeće, automobila i „kuća snova“ pod izgovorom da podstiče decu da budu materijalisti.

Međutim, najviše kontroverzi izazvala je sama Barbina pojava, njene nerealne proporcije tela, pre svega njen sićušni struk i ogromne grudi. Procene da bi, da je bila živo biće, njene mere bile 36-18-38 navele su mnoge da tvrde da je Barbi devojčicama davala nerealan i štetan primer i podstakla negativnu sliku o telu.

U stvari, 1994. godine, istraživači u Finskoj objavili su da, da je Barbi prava žena, ne bi imala dovoljno telesne masti za regularni menstrualni ciklus kroz koji žene prolaze. Ipak, mnoge devojčice, koje su se igrale sa lutkom, kasnije su isticale da pripisuju Barbi da je obezbedila alternativu restriktivnim rodnim ulogama iz 1950-ih.

Uprkos kritikama, prodaja Barbi nastavila je da raste, premašivši milijardu dolara godišnje do 1993. Od 1959. godine, preko milijardu lutaka iz porodice Barbi je prodato širom sveta, što ju je načinilo svetskom ikonom.

Barbi je evoluirala tokom poslednjih šest decenija – od plave jednoličnosti do linije lutaka koje slave različitost i uključenost. Od izgleda tela, preko kožnih oboljena i invaliditeta, kompanija se potrudila da pokrije sve aspekte različitosti.

Iako je “Matel” pozicionirao Barbi kao vrhunsku američku devojčicu, lutka nikada nije proizvedena u SAD, kako bi se izbegli veći troškovi rada.

Godine 2009. “Matel” je otvorio vodeću Barbi prodavnicu na šest spratova u Šangaju, koja sadrži spa centar, dizajnerski studio i kafić, pored široke ponude proizvoda sa motivima planetarno poznate lutke.

Iako prodaja Barbi od 2000. godine nije porasla tako naglo kao 1990-ih, ona i dalje iznosi više od milijardu dolara godišnje. Svake sekunde, prema proračunima kompanije, dve Barbike se prodaju negde u svetu.

Barbi nikada nije dobila odobrenje vlasti u islamskom svetu. Saudijska Arabija je 1995. prekinula prodaju jer se njen izgled kosi sa islamskim kodeksom oblačenja. Na kraju su slične lutke sa hidžabom prodavane muslimanskim devojčicama.

“Matel” je registrovao Barbie kao umetničko delo, ali je lutka takođe inspirisala umetnička dela, uključujući portret Endija Vorhola iz 1986. i fotografije Vilijama Vegmana i Dejvida Levintala.

Romanopisci, uključujući A.M. Homes i Barbaru Kingsolver, koristili su lutku u fikciji.

Kada tumače Barbi, umetnici imaju tendenciju da zauzmu jedan od dva pristupa: idealizovanje lutke ili, češće, korišćenje lutke za kritiku ideja povezanih sa njom – od preuveličane ženstvenosti do rasipničke potrošnje.

Barbi je veoma popularan kolekcionarski predmet. Ljubitelji su zainteresovani i za stare Barbike i za specijalno izdanje Barbi koje “Matel” kreira da bi zadovoljio ovo tržište.

Danas je lutka postala simbol potrošačkog kapitalizma i globalni je brend kao i Koka-kola sa ključnim tržištima u Evropi, Latinskoj Americi i Aziji.