Kako je Turgenjev pisao o poslednjim satima života Aleksandra Puškina?

Puškin je ranjen u ono vreme kada se „ruska publika već ohladila prema Puškinu“.

Kako Mali žurnal navodi, jedan časopis je pomenuo razloge te hladnoće koju je publika iskazivala prema velikom ruskom piscu.

Jedan od razloga je što je sam Puškin počeo da piše manje pesama nego ranije, ali bilo je i drugih razloga.

„Omladina i liberalni deo društva gledaše na Puškina kao na dvoranina careva i izdajnika svojih ranijih, opštih ideala“, piše Mali list.

Međutim, nakon što je Puškin ranjen, petrogradska javnost je shvatila kakav bi gubitak njegova smrt bila, zbog čega su se „izmirili sa pesnikom“.

Lekari su, kako Mali žurnal piše, odmah nakon prvog pregleda znali da se pesniku bliži kraj.

Puškinov veliki prijatelj Ivan Turgenjev, koji se sve vreme nalazio pokraj njegove postelje, opisao je poslednje dane pesnikovog života.

„11 časova pre podne. U stanu Puškina koji još nije umro“, zapisao je ujutru, dok je kasnije tog dana naveo: „U pet časova započeše patnje. Vikao je – i onda se bolovi stišaše i on manje trpi, te je miran“.

Turgenjev je pisao kako je lekar Puškinu pročitao pismo koje ga je smirilo.

„Pismo je nešto umirilo Puškina. Često zove k sebi na časak ženu. Meni je dvaput stisnuo ruku, gledao me je, ali nije imao snagu da mi kaže ma jednu reč“, pisao je Turgenjev, prenosi Mali žurnal.

A onda je pesnik na samrti počeo da se oprašta od bližnjih.

„U jedanaest i po časova opet je pozvao ženu, ali je nisu pustili, jer otkad joj je rekao: „Arnt je ocenio da je smrtno ranjen“, ona u nervoznim napadima leži moleći se pred ikonom. Uznemiravao se zbog žene, misleći da ništa ne zna o opasnosti te reči, da će je ljudi osuđivati. To ga je nagnalo da joj sve kaže“, opisao je Turgenjev.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.