Kako je ulica Kralja Aleksandra postala „šetalište mrtvih“

„Svi mrtvaci njome se poslednji put prošetaju. Srbi stanovnici te ulice posvednevno slušaju ili posmrtne marševe ili poslednje ‘svjati Bože’ i ‘Vječnaja pamjat’. I prirodno je, to im se i dosadilo“, navodi se, između ostalog, u tekstu „Malog žurnala“.

Po ceo bogovetni dan izuzev seljaka i trgovaca marvom, tom ulicom svet vrvi u crnini, bilo pešice, tramvajem ili kolima.

I gotovo su se svi naučili da učestvuju u tuđoj žalosti.

Nesumnjivo je da je sav svet iz te ulice dobra srca, kad sve to može da podnosi. Ali, ima ponešto i što ih teši.

Oni vele: „Beograđani svi moraju naš kraj posetiti kad tad – ako neće živi, a ono mrtvi. Pa i vladari ne idu daleko od našeg kraja. Oni u njemu stanuju i živi i mrtvi. To nam je uteha. Dan provedemo, vele, kako tako, ali smo noću od toga pošteđeni.“

Noću mrtve zamenjuju živi prolaznici. Kafane u ovom delu grada nadaleko su čuvene i sa dobrim vinom i jestivom, kao i sevdalinkama.

Svirka i pesma čuje se na sve strane. Ne prestaje ni kad se pokoji mrtvac noću u grobljansku kapelu prenosi, zaključuje autor teksta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.