Kako je Vučićeva mržnja dostigla vrhunac?

„Posle smrti svoje druge žene, Agnije, posle gubitka levog oka, u starog demagoga ostalo je još ponešto od demagoške veštine, ostala je mačija gipkost kojom se umeo uvijati oko predstavnika sultanovih, ostala mu je prgavost i strasna mržnja, ostala mu je žeđ za osvetom, ali ne i ona trajna smelost i energija da osvetu, po ma koju cenu, u delo privede“, piše list Vreme o ponašanju gospodara Vučića iz 1956. godine.

U to vreme je, kako ovaj list navodi, Vučićev telesni, ali i duševni bol dostigao vrhunac, a kipela mu je želja za osvetom protiv „kneza i kamarile“.

Dinastija Karađorđevića je tada bila na vlasti, ali je počela značajno da gubi ugled, podseća Vreme, a tome je doprinelo što su i Obrenovići, koji su već bili udaljeni iz zemlje, snažno agitovali protiv kneza Aleksandra i njegove porodice.

Naime, da bi uzdigli svoju vrednost, Karađorđevići su želeli da podsećaju narod na uspeh i zasluge Karađorđa, te su hteli i da mu podignu spomenik i skupljali su priloge za to.

Zbog toga su se građani okupili na dva protesta, piše Vreme.

„Porta ne dopušta da se diže spomenik jednom buntovniku i revolucionaru, a Savet protestuje protiv načina kojim su prilozi sakupljeni“, navodi Vreme.

Kako taj list ironično ističe, Vučiću su se ta dešavanja sviđala.

„On joj se satanski smejao i bio je gotov da je još jače raspali“, piše Vreme i dodaje da je usledio i period kada je knez Aleksandar na važne državne položaje smeštaju članove svoje porodice, a Vučić sve posmatrao sa strane.

Zbog svega navedenog, „stari demagog“ je razvio mržnju prema knezu.

Istvoremeno je stvorena zavera da se knez Aleksendar ubije, a danas je ta ideja poznatija kao „Tenkina zavera“.

U zaveri su učestvovali mnogi mladi revolucionari, ali i oni staroga kova.

„Zanimljivo je pomenuti da su glavni zaverenici Tenka, Raja Damjanović i P. Janković-Baća bili Vučićevi ljudi, a radili su s novcem koji su dobili od Miloša“, naglašava Vreme.

Ipak, kako Vreme piše u dnevnom izdanju od pre 100 godina, ne zna se da li je i Vučić učestvovao u ovoj zaveri, mada postoje indicije da je bio upućen u to.

Kada su zaverenici uhapšeni, mladi oficir Vladislav Vujović kog Vreme opisuje kao zakletog Obrenovićevca, dostavio je Vučiću pismo jednog od glavnih zaverenika Raje Damjanovića.

Prilikom susreta, Vučić mu je predočio svoju ideju o tome kako bi Vujović, kao čuvar kapija kneževog konaka, mogao da im pomogne da svrgnu kneza.

Usledio je neočekivan odgovor mladog oficira.

„Nikada, gospodar Vučiću, po svojoj volji ni pred kim, pa ni pred Vama neću otvoriti dvorske kapije. Kad sam ja na straži i ako bi ko hteo i silom da ih otvori borio bih se protiv toga dokle god je meni glave. jedno samo Vas molim, da više nikom takav predlog ne činite, a ja vas neću odati“, rekao je Vujović, piše list Vreme.

Kako zaključuje ovaj list, Vučić nije odustao od svoje ideje, ali se uznemirio zbog hapšenja zaverenika i na neko vreme se sklonio iz zemlje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.