Kako se početkom 20. veka odvijala trgovina robovima u Africi?

Glavni trgovac robljem na području Severne Afrike tog vremena bio je sultan od Vadaja, njegovi sinovi su se takođe bavili trgovinom robovima i to je sultanovoj porodici donsilo velike prihode.

„Kroz Saharu prolaze mnogi karavni koje su trgovci robovima sa svojim ljudima napadali i pljačkali a putnike zarobljavali da ih docnije u Gaz Bajdi izlože prodaji“, piše Mali žurnal.

Trgovci robljem nisu samo pljačkali karavane, bilo je i slučajeva da su sultanovi ljudi upadali u obližnja sela i zarobljavali stanovništvo, u sred bela dana su otimali žene i decu i odvodili ih na jednu poljanu nedaleko od sultanove palate, gde je bila tržnica sa robovima.

Imućni ljudi iz svih krajeva Severne Afrike dolazili su na sultanovu tržnicu i uzimali robove u zamenu za nakit, oružje ili jednostavno novac.

„Jedan dečko od 12 godina vredeo je oko 50 dinara, odrastao čovek plaćan je oko 100 dinara, dok su žene za harem vredele između 150 i 200 dinara“, objašnjava novinar Malog žurnala.

On dodaje da je za evnuhe bilo njaviše plaćano jer je bilo teško doći do njih jer ih je sultan uglavnom zadržavao za svoj harem ili ih je poklanjao svojim prijateljima za njihove hareme.

Jedan derviš koji je prisustvovao kastriranju opisao je tu proceduru jednom francuskom novinaru.

Više od 50 odsto onih nad kojima je vršeno kastriranje umrli su posle operacije.

„Čisto je neverovatno da su se takve scene u dvadesetom veku odvijale po više puta godišnje u Gaz Bajdi“, čudi se novinar Malog žurnala.

Tek nakon što je Francuska okupirala pokrajinu Bajdi uveden je zakon kojim se zabranjuje trgovina robljem i kastriranje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.