Kako su izgledali protesti Srba na severu Kosova pre 20 godina

Više hiljada građana severnog dela Kosovske Mitrovice protestovalo je pre 20 godina na Trgu Šumadija zbog pokušaja hapšenja lidera Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milana Ivanovića, a u Prištini su protestovale albanske žene.

Demonstrantima u Mitrovici se prvi obratio Momir Kasalović, tadašnji predsednik izvršnog odbora SNV severnog Kosova, koji je rekao da se ne sme prihvatiti da “međunarodna zajednica zarad simetrije hapsi albanske teroriste sa jedne strane i srpske humaniste sa druge strane”.

“Od Mihaela Štajnera, šefa misije UN na Kosovu, očekujemo da nam kaže gde je i sa kim iz Beograda pripremio pripremio političku likvidaciju Milana Ivanovića, a od francuskog generala Kfora, da primi četiti predsednika opština i razjasni misteriju oko pokušaja hapšenja”, rekao je Kasalović dodajući da će, ukoliko protesti ne urode plodom a optužnica protiv Ivanovića ne bude povučena, pravdu tražiti u Beogradu.

Tokom protesta, zatraženo je od Skupštine Srbije da formira anketni odbor koji će razrešiti sve nejasnoće oko pokušaja hapšenja Milana Ivanovića.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Istovremeno, u Prištini su bile u toku demonstracije albanskih žena, koje su tražile oslobađanje nedavno uhapšenih bivših visokih oficira rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova.

Žene u Prištini organizovano su otišle do zatvora, položile cveće pred ulazom, a potom se uputile ka trgu ispred Narodnog pozorišta.

Nosile su transparente sa parolama poput “Živeo UČK” ili “Oslobodite oslobodioce”.

U prethodnim danima, svi kosovski dnevnici na albanskom jeziku posvećivali su veliku pažnju demonstracijama u Dečanima zbog hapšenja petorice nekadašnjih visokih oficira.

Tom prilikom došlo je do sukoba između demonstranata i međunarodnih mirovnih snaga.

Naime, u demonstracijama su povređena tri pripadnika Kfora, 11 policajaca Unmika i 50 demonstranata, dok su uhapšene 23 osobe.

Koha ditore, prištinski dnevnik na albanskom jeziku, tada je ocenio da nije pravedno porediti Unmik ili Kfor sa Miloševićevim režimom, dodajući da su oni “simbol isterivanja srpskog režima sa Kosova”.

“Ukoliko je i međunarodna administracija na Kosovu ista kao Milošević, onda proizilazi da i nismo imali lošu situaciju tokom devedesetih godina”, naveo je publicista Veron Suroi.

Sa druge strane, različiti mediji pisali su kako je policija, tokom demonstracija u Dečanima, bila veoma gruba i bacala kamenje na demonstrante.

Dvadeset godina kasnije…

Srbija ne priznaje putne isprave i registarske tablice Kosova. Kosovski putnici koji ulaze u Srbiju moraju da izvade privremene papire i da pokriju na svojim vozilima sve oznake Republike Kosova.

Od 2021. na isti način moraju i srpske oznake da se pokriju pri ulasku na Kosovo. To kosovska vlada zove „reciprocitet“.

Aktuelan spor je počeo krajem juna 2022, najavom Kurtijeve vlade da će recipročnost biti primenjena i na srpske isprave, kao i da će vlasnici automobila na Severu Kosova kojim dominiraju Srbi svoje srpske registarske tablice morati da zamene kosovskim.

Vlasnicima automobila koji to odbiju, prema srpskim navodima, preti zaplena vozila. Iz protesta zbog te mere, kosovski Srbi su 31. jula postavili barikade na različite granične prelaze.

Optužbe Kosova i Srbije o korišćenju zapaljive retorike

Evropska unija (EU), koja posreduje dijalogom Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, je izrazila zabrinutost zbog porasta zapaljive retorike među zvaničnicima Kosova i Srbije.

U toj reakciji evropska administracija je naglasila da će se sva otvorena pitanja rešavati kroz dijalog dve strane u Briselu.

U međuvremenu, reagovala je predsednica Vlade Srbije Ana Barnabić uz navode da je ovakva reakcija bila nepravedna prema Srbiji.

„Gledajući ovu izjavu, neko bi pomislio da je danas 1. april. Mora biti da je u pitanju neka vrlo neslana šala. Punih 175 dana Kurti provocira oružani konflikt sa Srbima“, dodala je Brnabić.

RSE je zatražio komentar i od Vlade Kosova na saopštenje Evropske unije u kome traži da se zapaljiva retorika ostavi po strani, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Međutim, oglasila se predsednica Kosova Vjosa Osmani. Ona je 15. avgusta poručila da Kosovo i Srbija ne mogu da se porede kada je reč upotrebi ratnohuškačke retorike, te navela da je od Evropske unije tražila da reaguje na „destabilizujuće tendencije Srbije“.

„Očekujemo da EU bude glasnija protiv destabilizujućih tendencija Srbije prema celom regionu, te tendencije da služi interesima Rusije. Nema i ne može biti istog tretmana strana kada je jasno da je Srbija agresor i da ona koristi ratnohuškačku retoriku u odnosu na Kosovo“, rekla je Osmani.

SPC na Kosovu odlučila da prekine sve kontakte sa kosovskim vlastima

Srpska pravoslavna crkve (SPC) na Kosovu odlučila je da prekine sve kontakte sa kosovskim vlastima zbog kršenja vladavine prava i verskih sloboda zajednice, kao i otvorene entičke i verske diskriminacije prema SPC, objavljeno je na Tviter nalogu manastira Visoki Dečani.

„Zbog neviđenog kršenja vladavine prava i verskih sloboda bez presedana protiv naše zajednice SPC na Kosovu je suspendovala kontakte sa kosovskim vlastima. Otvorena etnička i verska diskriminacija prema našoj crkvi nanosi štetu svim građanima Kosova“, navodi se u objavi, preneo je Radio KIM.

Iz manastira dodaju da je SPC upozorila međunarodne predstavnike o neophodnosti posebnih mehanizama zaštite, u situaciji kada kosovska vlada otvoreno ne poštuje sudske odluke i potpisane sporazume koje garantuju EU i OEBS u specijalnim zaštićenim zonama verskog kulturnog nasleđa.