Kako su pre 100 godina izgledali najnoviji aparati za psihološka ispitivanja sportista?

“Psihologija i psihoanalitika idu žurnim koracima napred. Doskora je eksperiment, ogled, kao metoda pogotovu bio isključen iz psihologije, ali što se dalje ide u psihološka ispitivanja, unosi se sve više eksperimentalnih metoda.”

Kako je tada pisao “Ilustrovani list”, najnovija nastojanja išla su u pravcu eksperimentisanja koristeći različite aparate, “razne registratore, koji će često mehaničkim putem i bez pogreške, dati podatke za postavljanje novih ili utvrđivanje već poznatih zakona u psihologiji”.

Autor teksta je podsetio da je psihologija već uveliko, pre više od sto godina, prestala da bude opšta, te da je počela podela na dečju, “bolesničku, psihologiju masa i gomila, psihologiju životinja” i mnoge druge.

“U poslednje vreme, psihologija sporta je na dnevnom redu. Pronađeni su najraznovrsniji aparati i registratori. Tako je iznađena sprava za konstatovanje vremena reakcije kod sportista, što je isto što i utvrditi brzinu odlučivanja.”

Pažnja i pamćenje su urođene moći, navodi autor, te je dodao da se one nesumnjivo mogu pojačati i pooštriti, kao što se i njihova intezivnost može utvrditi aparatima.

“Konstruisane su i sprave koje mere koliko električne energije biva izlučeno iz čovečjega tela usled sportskih vežbanja. Količina te izlučene struje, u isti mah, predstavlja stupanj zamorenosti dotičnog sportiste”.

Sva tri aparata, kada su se kombinovala, davala su interesantne podatke, naročito za sportske klubove.

“Ubrzo će se moći govoriti o psihologiji sporta i to eksperimentalnoj, koja se, u današnje vreme, naročito ceni.”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. S obzirom na to da Mali Žurnal koji je predmet analize nije dostupan u arhivama za ovaj dan, pišemo o tome šta je pisao Ilustrovani list 1922. godine. Prvi brojevi „Ilustrovanog lista“, čiji je vlasnik i odgovorni urednik Ivan Zrnić štampani su u Beču i Zagrebu, a od 1920. u Beogradu.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.