List Vreme pre 100 godina pisao je o velikim planovima u Beogradu, o gradnji pristaništa na Savi i Dunavu.
Kako je taj list pisao tada, dve velike plovne reke koje okužuju Beograd i položaj samog grada stvoren posle rata, učinili su da je on postao jedan od najvažnijih plovno-saobraćajnih centara na Dunavu, usled čega se rečni saobraćaj iz godine u godinu podiže u tolikoj meri da je uređenje velikih pristaništa na obalama Beograda postala preka potreba.
Direkcija Rečnog saobraćaja uzela je najozbiljnije projekte vezane za ta velika pristaništa.
Vreme je tada pisalo da pristaništa moraju biti u vrlo pogodonoj vezi sa celom varoši, te je stoga potrebno izvšiti još neke pojedinačne izmene, s obzirom na generalni regulacioni plan Beograda.
Savsko pristanište
Iako je Direkcija odmah prdvidela potrebu jednog pristaništa na Savi i jednog na Dunavu, zbog ogromnih troškova oko takvih poduhvata, koji ne bi mogli da se odjednom pokriju, najpre je bila ideja da se počne sa izgradnjom Savskog pristaništa.
Ono bi se protezalo od Savskog mosta sve do ispod Kalemegdana. Tu bi se smestilo pristnište za male teretane brodove, koji bi trebalo da vrše promet samo sa beogradskom robom.
Posle toga, predviđeno je pristanište za putničke lađe koje bi mogle da pristaju uz obalu.
Odatle pa sve do Savskog mosta zamišljen je dugački trgovački kej za veći promet, podeljen u odeljenja za raznu robu, ali i sa magacinima, koji bi bili poređani uzduž celog trgovačkog pristaništa.
Savsko pristanište imalo bi kapacitet 600.000 tona i tek nakon što se izgradi Dunavsko pristanište ono bi ostalo samo za lokalnu i unutrašnju trgovinu, dok bi se cela spoljna trgovna prebacila na Dunav.
Veliki Savski Bulevar
Prva stvar koju je trebalo urediti prilikom podizanja pristaništa, kako je pisao list Vreme, bila je jedna velika ulica, koja bi bila prometna „arterija“ za pristanište.
Današnja Karađorđeva ulica suviše je bila uzana i nezgodna za veliki promet. Zbog toga se pojavila ideja da se poruše sve kuće između Karađorđeve ulice i savske obale, da bi se dobio potreban prostor.
Međutim, ovo bi povuklo ogromne troškove, pa je zbog toga projektovano da se kej proširi za 20 metara zasipanjem same rečne obale, tako da bi se promet iz Karađorđeve ulice prosto preneo na taj prostorni kej-bulver, kojim bi prolazila železnička pruga, tramvajske pruge, a gde bi se smestile i agencije, magacini, velike eksportno-importne radnje, carinski magacini i slično.
Viseći most nad Savom
Najimpozantnija konstrukcija na novom Savskom pristaništu trebalo je da bude ogromni most, koji bi prolazio preko Save i vezivao Beograd sa levom obalom i Zemunom.
Most je zamišljen kao viseći, sa rasponom od 300 metara. Nastavljao bi se kao produženje Jug-Bogdanove ulice.
Visina mosta bila bi oko dva sprata prosečne zgrade, a od obale protezao bi se još 150 metara na kopno, tako da bi svojom visinom regulisao padinu donjeg, vrlo strmog dela Jug-Bogdanove ulice.
Da bi što manje smetao rečnom saobraćaju, most je zamišljen sa samo jednim velikim stubom u reci.
Most bi na beogradskoj strani delio putnički deo pristaništa od trgovačkog, a na levoj obali bio bi granica kupališta, koje bi se protezalo na prostoru od Savskog do ovog novog mosta.
Dunavsko pristanište
Kako je list Vreme najavljivao, mnogo veće i kolosalnije od Savskog pristaništa trebalo je da bude Dunavsko pristanište.
Ipak, ono nije bilo projektovano za skoriju budućnost.
Plan je bio da se preko ovog pristaništa kreće cela spoljna trgovina.
Za Dunavsko pristanište su bila predviđena tri velika bazena u dubini od pola kilometra.
Drugi i treći bazen imali bi dužinu od 700 metara.
Prema tome, dok bi faktička dužina Dunavskog pristaništa bila četiri kilometra, dotle bi dužina keja iznosila 10 kilometara, tako da bi Dunavsko pristanište imalo kapacitet od 2.100 tona.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.