Karađorđevići se mire, a radikali i demokrate prekidaju pregovore

Kralj je svoga brata primio u 12 časova i 15 minuta, a to je bio njihov prvi susret nakon sukoba, piše Vreme.

Srdačnost koja je tom prilikom viđena između Aleksandra i Đorđa dala je povoda za pretpostavku da je pomenuti sukob zaboravljen.

Kako piše ovaj list kralj je svoga brata zadržao na ručku tokom kojeg je razgovor bio bratski i ugodan.

Posredinik među braćom bio je političar Kosta Timotijević, a kraljević Đorđe je i posle podne svraćao u Dvor.
Đorđev auto koji se ranije, piše ovaj list, viđao u Frankopanovoj ulici, dan pred susret počeo je da bude viđan pred glavnim ulazom u novi dvor.

Ipak, jedni drugi susreti toga dana nisu nastavljeni.

Tadašnja štampa je pisala da predstavnici radikala i demokrata nisu održali planirani sastanak iz više razloga.
Jedan je taj što delegati Zakonodavnog odbora čije prisustvo je planirano nisu mogli zbog rada ovog odbora da nađu vremena.

Vreme piše da razloge za nenastavljanje pregovora treba tražiti i u drugoj strani, odnosno da radikali oklevaju da donesu odluku o zahtevu demokrata u vezi vladinog predloga rada.

Oklevaju dok ne vide kako će se razvijati pregovori demokrata i “Hrvatskog bloka”, te postoje, piše Vreme, oni radikalski glasovi koji osuđuju pregovore demokrate Ljube Davidovića i sa radikalima i sa „Hrvatskim blokom“.

Dan ranije su, dodaje ovaj list, predstavnici pomenutog bloka nastavili sastanke sa političarima u Beogradu, kao i da su se obratili Zagrebačkom kongresu.

Razgovarali su sa pomenutim Ljubom Davidovićem, Vojom Veljkovićem, Pavlom Anđelićem, Ivanom Ribarom, Jocom Jovanovićem, kojeg potpisuju kao zemljoradnika, Mišom Trifunovićem i Božom Markovićem, a razgovori predstavika Hrvatskog bloka planirani su bili i za 15. novembar.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.