„Katastar s aeroplana“ ili jedna novina koja se teško odomaćila

„Fotografije terena iz ptičijeg leta, učinjene iz aeroplana, navele su duhovite ljude na misao da bi se aeroplan dao vrlo lepo upotrebiti za katastriranje.“

Kako je navedeno, ovo je mogla da bude korisna metoda za zemlje koje nemaju oformljen katastar.

„Na čemu se osniva katastriranje? Inženjeri i geodete izlaze na teren i snimaju triangulacioni plan zemljišta. Pantljika i teodolit igraju glavnu ulogu i zato se nije čuditi što, naročito kada se nema dovoljan broj stručnih ljudi i naročito finansijskih sredstava, katastriranje traje decenijama. Taj je slučaj kod nas, a i ono što već imamo slobodno možemo reći da nemamo.“

Autor članka u „Ilustrovanom listu“ dalje navodi da je dovoljno pogledati jednu od fotografija terena iz aviona kojima su raspolagali, te videti „da, u stvari, imamo gotovu kartu zemljišta pred sobom“.

„To se lepo vidi i iz naših slika: svako drvo, svaki bogaz, svaki kamen, svaka ograda pojedinih imanja ocrtva se jasno na slici. Kada se ima na umu da se može obratiti naročita pažnja kako će se to raditi, onda je jasno da se snimanjem iz aviona mogu dobiti više nego triangulacioni planovi, kao podloge za katastar, nego uz to i potpuni snimak pojedinih sekcija, sa svim detaljima. A ništa lakše nego konstatovati razmeru takvih snimaka, tj. odnos između dužina u prirodi i onih na karti.“

Kao primer jednog takvog snimka, naveden je snimak Novog Sada koji je sačinio „kapetan avijatike“ Stanko Živković, navodeći da je to „najbolji primer kako se savršeni planovi, odnosno podloge za katastar jedne cele varoši mogu dobiti samo sa nekoliko fotografskih ploča“.

„Kod nas je već nekoliko puta pao predlog da se katastriranje zemlje izvrši iz aviona. Vojni avijatičari imali bi i za sebe najbolje i najkorisnije vežbe, dobili bi i za samu vojsku najbolje karte gradeći snimke sa terena. Predlog umesan, o kome će se, nesumnjivo, diskutovati najozbiljnije.“

Autor je naveo da se nada da taj predlog neće proći kao što je u Bugarskoj.

„Nadati se samo da ne prođe taj predlog kao i u Bugarskoj, gde se kao jedini i ozbiljan razlog navelo da će inženjeri i geodeti izgubiti posao. Ako za Bugarsku, za nas takvi razlozi ne mogu važiti u XX veku, jer bi bilo isto to što i reći: ako podignemo Jadransku Železnicu, rabadžije će ostati bez posla!“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. S obzirom na to da Mali Žurnal koji je predmet analize nije dostupan u arhivama za ovaj dan, pišemo o tome šta je pisao Ilustrovani list 1922. godine. Prvi brojevi „Ilustrovanog lista“, čiji je vlasnik i odgovorni urednik Ivan Zrnić štampani su u Beču i Zagrebu, a od 1920. u Beogradu.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.