Klonirana beba stigla u SAD, Dafina traži politički azil: Šta su bile novogodišnje vesti pre 20 godina?

Nakon što je Milanu Milutinoviću istekao predsednički mandat pet godina posle polaganja zakletve stekli su se uslovi da tadašnja predsednica skupštine Srbije Natša Mićić privremeno preuzme vršenje dužnosti predsednika Republike.

Ovu odluku je doneo Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja većinom od deset 10 glasova svih prisutnih.

Na sednici na kojoj je doneta ova odluka predstavnici DOS-a su tvrdili da po analogiji Ustava treba primeniti da predsednik Skupštine treba da bude vršilac dužnosti predsednika Republike dok se ne izabere novi predsednik, dok su iz redova opozicije tvrdili da ustav ne predviđa ovakvu situaciju i da predsednik kome je istekao mandat treba da vrši dužnost do izbora novog.

Predsednik SPS-a Marko Ćulibrk tada je tvrdio da je ovo pokušaj državnog udara.

Milan Milutinović je tada bio optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji za vreme ratnog stanja 1999. godine i trebalo je da se preda Haškom tribunalu a tadašnji potpredsednik Demokratske stranke Čedomir Jovanović je povodom ovoga rekao da ako se Milutinović ne odazove dobrovoljno na poziv iz Haga biće silom odveden pred haško tužilaštvo.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Ne razmišljam o okolnostima šta bi bilo ukoliko Milutinović dobrovoljno ne ode u Hag jer smo prihvatanjem Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom utvrdili i jasne uslove pod kojima se ta saradnja može odvijati i prisilno“, rekao je tada Jovanović za novosadski Građanski list.

Portparol sudskog dela haškog tribunala Džim Lendejl tada je izjavio Rojtersu da ne zna kada će Milutinović biti izručen Haškom tribunalu ali da očekuje da će to biti što pre.

Azil ne štiti Dafinu Milanović

Jedna druga vest na naslovnoj strani novogodišnjeg Danasa govorila je o čuvenoj Dafini Milanović, bivšoj vlasnici Dafiment banke koja je, zbog prevare po principu piramidalne štednje, nakon bankrota svojim štedišama ostavila dug od ukupno 150 miliona nemačkih maraka.

Tada je Dafina zatražila politički azil u Švajcarskoj jer su je vlasti tadašnje Jugoslavije tražile zbog već pomenute prevare.

Međutim, i da je dobila politički azil to ne bi sprečilo nemačko pravosuđe da je izruči vlastima Jugoslavije, jer taj azil bi imao efekta samo ako bi je jugoslovenske vlasti gonile zbog nekog političkog prestupa.

Kako je u Dafininom slučaju bila reč o imovinskom a ne političkom prekršaju politički azil ne bi imao nikakav značaj kada je reč o njenom mogućem izručenju Jugoslaviji.

Beogradski sporazum najvažniji događaj godine

Predsednik tadašnje Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica je izjavio da je najvažniji događaj u 2002. godini potpisivanje Beogradskog sporazuma jer je tim dokumentom sačuvana zajednička država Srbije i Crne Gore.

Koštunica je tada, na konferenciji za novinare koja je održana pred Novu godinu, rekao i da Beogradski sporazum nije savršen ali da drugog rešenja praktično nije bilo, osim referenduma o razdvajanju Srbije i Crne Gore.

Prema njegovim rečima, usva­janje ustavne povelje buduće zajed­nice je priča o izgubljenom vremenu i opstrukciji nakon koje su ponuđena rešenja mimo međunarodnih standarda.

O saradnji sa Haškim tribunalom Koštunica je tada rekao da je SRJ pokazala da je sposobna da rešava te probleme, ali je izrazio žaljenje što je Tribunal „nastavio sa praksom različitih pravila“.

On je izrazio očekivanje da će se Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom ubuduće više angažovati i da će tom telu biti posvećen „bar jedan redak“ u zakonu o sprovođenju Ustavne povelje.

Mislim da postepeno jedna vrsta repatrijacije, ili preuzimanje tih slučajeva od strane nacionalnih sudova je izuzetno važna za uspostavljanje bolje saradnje i poverenja između naših institucija i Haškog tribunala. To kažem uopšteno, a va­ži i za Milana Milutinovića“ rekao je tada Koštunica a zatim je upitao: „Koliko još predsednika sa ovih prostora, mislim i sa jedne i sa druge strane Drine treba da ode u Haški tribunal pa da se ostvari puna saradnja?“

Otcepljenje Crne Gore bi sve zakomplikovalo

Tadašnji predsednik Veća građana Savezne skupštine Dragoljub Mićunović izjavio je povodom potpisivanja pomenutog Beogradskog sporazuma da će nova država „Srbija i Crna Gora“ biti „politički kompromis“ i procenio je da bi eventualno otcepljenje Crne Gore zakomplikovalo situaciju u regionu.

Evropa je želela da ostanemo za­jedno, da ne dođe do otcepljenja i dalje nestabilnosti, jer bi ono dalje podstaklo težnje za stvaranje Velike Albanije. Ako postoji teritorijalni integritet, onda ostaje jedan prostor u kojem mogu da se vode pregovori sa kosovskim Al­bancima. Ako bi Crna Gora napustila tu konstrukciju, bilo bi gotovo nemoguće sa kosovskim Albancima pregovara­ti o ostanku u Srbiji“, rekao je tada Mićunović u intervjuu koji je dao za bečki Prese.

On je tada bio mišljenja da će ta nova država koja je predviđena Beogradskim sporazumom biti decentralizovana federacija u kojoj će se primenjivati poszitivna diskriminacija Crne Gore zbog toga što je ona, kako je Mićunović tada rekao, 15 puta manja od Srbije.

Klonirana beba stigla u SAD

Kompanija „Klonejd“ saopštila je pre 20 godina da je beba, koja je navodno začeta kloniranjem, sa porodicom doputovala u SAD.

Predstavnici „Klonejda“ tada nisu želeli da kažu odakle je majka rodom, gde je dete ro­đeno niti u kojem će gradu u SAD porodi­ca biti smeštena.

Ti detalji su se navodno držali u tajnosti radi zaštite  bebe i njene porodice.

Predstavnica kompanije „Klonejd“ tada je izjavila da bi rezultati DNK testa koji bi pokazao da li je beba zaista klonirana mogli da budu gotovi u roku od dve nedelje.

Kompaniju „Klonejd“ je osnovao bivši francuksi novinar Klod Vorilon, vođa sekte Realianaca. Vorilon koji je i danas živ sebe naziva „Rael“ i tvrdi da su ga 1973. godine posetili vanzemaljci i rekli mu da su oni uz pomoć genetskog inženjeringa začeli život na Zemlji.