Ložač sa „Titanika“ priznao da mu je naređeno da podigne paru da bi oborili rekord u brzini

U to vreme sprovodila se istraga povodom brodoloma. U Vašingtonu je 10. aprila saslušan matroz Flit, koji je bio na straži kada se desio sudar „Titanika“ sa ledenim bregom. Prema pisanju Malog žurnala, Flit je izjavio da nije imao dvogled, iako je u više prilika molio da mu se da kad je na straži.

„Da je imao dvogled, izvesno bi blagovremeno opazio ledeni breg, a ne neposredno pred sudar“, prenosi ovaj list.

Engleska štampa je u to vreme pretresala pitanje kako je bilo moguće da „Frankfurt“ stigne kasnije na mesto brodoloma od „Karpatije“.

Potpredsednik „Uajt Star Lajna“ Franklin izjavio je pred senatorskom komisijom da je „Titanik“, kada se sudar desio plovio brzinom 4 milja manjom, nego što je najveća brzina „Mauretanije“ i „Luzitanije“.

Prema pisanju Malog žurnala, on je porekao da je od bilo kog kapetana „Uajt Star Lajna“ traženo da postigne novi rekord u brzini.

Povodom brodoloma i drugi su davali iskaze pred istražnom komisijom. Tako je treći oficir sa „Titanika“ Pitman izjavio da nije pre sudara primetio ledene mase, ali da je znao, da je u subotu ili nedelju izjutra rano bežičnom telegrafijom stigao izveštaj o kretanju leda.

„Te opomene nisu uzete ozbiljno. „Titanik“ je za vreme celog puta putovao najvećom brzinom“, naveo je on.

„Kada je počeo „Titanik“ tonuti, čuo je strahovite eksplozije. Odmah pošto je „Titanik“ potonuo čuo je uzvike za pomoć i grncanje davljenika, što je skoro jedan sat trajalo“, prenosi Mali žurnal.

Posle sudara Pitnam je video direktora Bjuta Ismeja, koji mu je pomogao da žene i decu spusti u čamce za spasavanje. Pitman je priznao da je on napustio „Titanik“ na jednom čamcu u kome je bilo samo 40 lica, a moglo je stati 60.

Prema njegovim rečima, on je hteo da naredi da se čamac vrati natrag pošto je u čamcu bilo još mesta, ali su svi koji su bili u čamcu govorili da bi bilo nepromišljeno „stavljati na kocku 40 života“. Kako se dodaje, nijedna od žena u čamcu ga nije molila da se čamac vrati.

Četvrti oficir sa „Titanika“ izjavio je da je taj brod, čije je svetiljke video, bio danski brod „Helt Olaf“, koji je u Njujork stigao 4. aprila i dao izveštaj da se u nedelju 1. aprila susreo sa jednim ogromnim bregom.

Mali žurnal prenosi i optužbe jednog ložača sa „Titanika“, koji u to vreme ležao u bolnici, jer mu je ruka bila slomljena. On je izjavio da je dobio i izveo zaposvest „da razvije što je moguće više pare“.
Htelo se, da se ovim prvim putovanjem „Titanika“ potuku svi rekordi za brzinu, naveo je ovaj ložač.

Kako je jedan američki reporter očitao bukvicu kapetanu „Karpatije“

Istog dana Mali žurnal preneo je jedan neobičan intervju reportera „Njujork Ameriken“ sa kapetanom broda „Karpatije“.

Naime, nakon što su svi pokušaji novinara da se na pristaništu ukrcaju na brod „Karpatija“ bili neuspešni, jedan „drski reporter“ uspeo je da se popne i sa krova lađe postavljao je pitanja kapetanu, optužujući ga što javnost nije odmah obavestio o pravoj istini o katastrofi sa „Titanikom“.

Kapetan je odgovorio da nije mogao, jer su mu „ruke bile vezane i da je imao hiljadu razloga da ćuti“. Nije hteo da odgovori na pitanje zašto predsedniku Taftu nije odgovorio u tegramu, kada je tražio da ga obavesti o majoru Bjutu. Iako je reporter insistirao da razgovara sa putnicima, kapetan mu nije dozvoljavao, preteći da će biti uhapšen.

Reporter je rekao da je američki narod čekao obaveštenje nedelju dana i da su dužni da im daju. Tražio je da vidi Bjuta Ismeja, što mu kapetan takođe nije dozvolio.

„Jeste li pred ledenim bregom koji je prouzrokovao katastrofu „Titanika“ održali parastos za žrtve, upitao je reporter, na šta je kapetan odgovorio potvrdno. A na pitanje jeste li izneli leševe, koje je „Karpatija“ iznela ili mogla izneti, kapetan je pitao na šta aludira.

„Da su od 35 lica, koliko je bilo u 2.20 časova u jednom čamcu za spasavanje, samo 16 bila živa kad je čamac vađen i da je u tom trenutku u čamcu bila još tri leša“, naveo je reporter, na šta je kapetan bio besan i nije hteo da razgovara.

Budući da je kapetan odbijao da mu dozvoli da govori sa putnicima, reporter je pitao da li su na brodu Jakov Astor, major Arčibao, umetnik Mile, Isidor Štraus i Bendžamin Gugenhajm, kapetan je samo odgovorio: „ne verujem“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.