Merilin Monro – kulturna, modna i gej ikona i jedan od najvećih seks simbola 20. veka

Najpoznatija je po filmovima Muškarci više vole plavuše, Kako se udati za milionera, Princ i igračica i Majmunska posla. Vrhuncem u njenoj karijeri se smatra film Neki to vole vruće, za koji je dobila zlatni globus za najbolju glumicu.

Iako nezadovoljna svojim ulogama, Američki filmski institut je njen potencijal prepoznao smestivši je na šesto mesto na listi deset najvećih glumica svih vremena.

Osim karijere, Monro je intrigirala javnost i njenim privatnim životom, ali i svojim atraktivnim izgledom.

Njen stil ponašanja, frizura ili neki antologijski momenti kao što je haljina koje je poletela na gore tokom fotografisanja i dan danas se koristi u svetu šou biznisa kao lajt motiv širom sveta.

Osnivač magazina Plejboj Hju Hefner sahranjen je pre par godina u grobnom mestu odmah pored njenog.

Zbog problema sa kojima se suočavala njena majka, Norma Džin je svoje detinjstvo provela u hraniteljskim porodicama. U detinjstvu se često osecala nevidljivom, zbog toga je i kasnije kada je pričala o svom detinjstvu izjavila: „Niko mi nikad nije rekao da sam lepa dok sam bila devojčica. Svim devojčicama treba reći da su lepe, čak i ako nisu!“

U prvi brak je stupila sa 16 godina. Za vreme Drugog svetskog rata radila je u fabrici, kada ju je prvi put primetio fotograf, koji je otvorio vrata njenoj manekenskoj karijeri. Sa 20 godina je odlučila da se razvede, i promenila je ime u Merilin Monro. Monro je devojačko prezime njene majke, a Merilin je srednje ime njene bake.

Njena manekenska karijera je napredovala, nalazila se na naslovnim strana skoro svih časopisa, međutim Merilin je želela da bude glumica. Potpisala je ugovor sa 20th Century Fox-om. Na početku je dobijala male, beznačajne uloge,  dok konačno nije privukla pažnju publike u kultnom filmu Sve o Evi.

Merilin se uvek nalazila u ulozi „glupe plavuše“, koju je na početku rado prihvatala, ali to je kasnije izazivalo sve veće nezadovoljstvo. Želela je da pokaže da ona može da igra ozbiljnije uloge.  Godine 1953. slikala se naga za naslovnicu prvog izdanja Plejboja.

Merilin se udavala jos dva puta, iako je bila povezivana sa mnogobrojnim muškarcima. U drugi brak je ušla sa bejzbol zvedom Džom Dimađiom. Brak je rezultirao razvodom, jer Dimađio nije mogao da se nosi sa njenom slavom.

Mnogi smatraju da je Džo bio njena najveća ljubav. Često je kasnije utočište nalazila kod njega, a i on se nakon razvoda sa njom nikad nije oženio.

U treći brak je ušla sa dramaturgom Arturom Milerom. Doživela je pobačaj, i to je jako uticalo na nju. Njena depresija, anksioznost i zavisnost su postajali sve ozbiljniji, i ona se opet razvela.

Umrla je sa 36 godina. Petog avgusta 1962. godine našli su je mrtvu u njenom stanu. Posle opsežne istrage, policija je utvrdila da je glumica izvršila samoubistvo, uzimanjem prekomerene doze pilula za spavanje. U vezi sa tim, pojavile su se brojne teorije zavere.

Postoje indicije da je ubijena zbog ljubavne afere sa američkim predsednikom Džonom Kenedijem, da se iz nehata otrovala prekomernim uzimanjem lekova ili da je sebi smišljeno oduzela život, rešivši da okonča razočaranja u karijeri i ljubavnom životu.

Pre njene smrti trebalo je da se ponovo uda za Džoa. Ožalošćeni Džo Dimađio organizovao je sahranu i nije pozvao nikoga iz Holivuda već samo najbliže prijatelje i rođake.

„Oni su samo povređivali Merilin“, rekao je tada. Godinama je Džo donosio cveće na njen grob.

Osim mita o ženi koja je zračila, iza nje je ostala jedna od najlepših balada Eltona Džona „Good Bye, Norma Jean“.