„Mi imamo svoga boga, on se zove Bodiroga“: Kako je Jugoslavija pre 20 godina postala šampion sveta u košarci

Zlatne medalje plavih slavili su građanji na Trgu Republike, pevalo se “Mi imamo svoga boga, on se zove Bodiroga; Divca za predsednika“, a bilo je i onih kojima je tog 8. septembra, nakon utakmice, zauvek prestalo srce da kuca. Kako piše list Danas, nijedno finale se nije do tada toliko slavilo kao ovo.

„Pehar namenjen šampionu sveta ostaje u rukama reprezentacije Jugoslavije, a sigurno je da sinoć u Indijanapolisu nije bilo čoveka koji je zaslužio da ga prvi dodirne više od njenog kapitena Dejana Bodiroge. On je u poslednjoj četvrtini ubacio 16 od svojih 27 poena i spasao plave poraza, koji je bio na vidiku kada je prednost protivnika na samo dva i po minuta pre kraja, iznosila ogromnih osam poena razlike. Posle 75:75 moralo se u produžetak u kome je presudila odbrana našeg tima koji Argentincima nije dopustio da postignu dva poena sa linije slobodnih bacanja“, navedeno je u tekstu Danasa, dodajući da je to peta titula prva sveta za plave, odnosno odbrana trona na koji su se popeli četiri godine ranije u Atini.

Po završetku utakmice kapiten Dejan Bodiroga izjavio je da je izuzetno lep osećaj, te naveo da Jugoslavija ima pet titula svetskih prvaka, a Amerika i Rusija po tri.

„Osetio sam da moram da preuzmem tim na svoja leđa što sam i uradio. Verujem u svoju sposobnost i bio sam siguran da ćemo pobediti…U to su poverovali i ostali momci“, rekao je Bodiroga tih dana u intervjuju za grčki Ta Nea. Rekao je i da intenzivno razmišlja o napuštanju jugoslovenske reprezentacije, jer oseća veliki umor.

Nakon trijumfa plavih, Vlade Divac rekao je da je bilo dosta problema na početku utakmice, ali da su našli ekstra snage i motiva i napravili preokret. Za Marka Jarića reči su bile suvišne: „Pretežak je put bio do zlata, ali smo ipak stigli“.

Selektor reprezentacije Jugoslavije Svetislav Pešić istakao je da je veliki uspeh biti prvak sveta u kolevci košarke.

„Čestitam svim momcima. Izvukli su i poslednji atom snage. Najbolji su i naredne četiri godine“, naveo je Pešić tada.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Više od sto hiljada građana pratilo je utakmicu u direktnom prenosu na video bimovima na Trgu Republike i Trgu Nikole Pašića.

„Osim prepunog Trga Republike građani su zakrčili i Kolarčevu ulicu, a atmosfera je podsećala na onu iz vremena građanskog protesta 96/97, kada su Beograđani 88 dana demonstrirali zbog krađe lokalnih izbora. Navijači opremljeni pištaljkama i brojnim rekvizitima skandirali su „Srbija“, „Jugoslavija“, a slično je bilo i u drugim gradovima širom Jugoslavije“, opisuje Danas u tekstu pre 20 godina.

Dopisnici su javili da je bilo sporadičnih incidenata, polomljenih izloga, semafora, trafika, te nešto lakših telesnih povreda i težih pijanstava.

„Srbija, Crna Gora, Republika Srpska, ali i Indijanapolis (gde je jugoslovenske košarkaše bodrilo 10.000 ljudi) odjekivali su od povika: „Jugoslavija, Šampioni, Srbija. Mi imamo svoga boga, on se zove Bodiroga; Divac za predsednika, Mnogo smo jaki…“

Svetislav Pešić našao se i u Danasovoj rubrici Ličnost Danas, gde je opisan kao „krotitelj“ razmaženih i neko ko će ostati zauvek upisan u anale ne samo jugoslovenske košarke, kao prvi trener čija je ekipa do trona stigla eliminisavši jedan američi „Drim tim“ (u četvrtfinalu Svetskog šampionata u Indijanapolisu).

Pisani mediji širom sveta donosili su tekstove o završetku 14. šampionata u košarci. Većina izveštaja je pohvalno i sa divljenjem govorila o uspehu Jugoslovena, čak i argentinski listovi ističući umeće plavih košarkaša, dok su sa druge strane tugovali.

Odudarajući tonovi zabeleženi su u italijanskoj i hrvatskoj štampi, koja je bila jednoglasna u oceni da su „suci krivi za sve“ i da je „Argentini ukradena titula svetskog prvaka“.

„Beograd proključao pred šampionima”, glasio je naslov teksta u Danasu o dočeku zlatnih momaka ispred Skupštine grada pred više od sto hiljada građana. Viorio se tarmsparent na kome je pisalo: „J..zemlju koja nema Divca“, upaljeni su vatrometi, pucane petarde…Košarkaši su pevali zajedno sa ljudima koji su došli da ih dočekaju.

DRUGA STRANA MEDALJE

I dok su jedni pevali i slavili, bilo je i onih koji su u pobedničkoj noći bili rušilački nastrojeni u Beogradu. Danas opisuje da je Beograd upamtio mnoge ulične proslave, ali da nijedna nije bila tako „burna, neobuzdana i dugotrajna“ kao povodom pobede košarkaša u Indijanapolisu.

„Pobedu Divca i drugova neki su proslavili na krovovima kioska, bilbordima, spomenicima, drveću…Naravno nije izostala ni besplatna konzumacija sladoleda iz uličnih frižidera. Svi kiosci u i oko Knez Mihailove bili su „otvoreni“ za samo posluživanje nepunih deset minuta nakon završetka utakmice“, preneo je naš list.

Prema rečima nadležnih iz „Gradske čistoće“, za komunalne službe bile su pune ruke posla.

„Angažovano je bilo 50 čistača, 10 perača, pet cisterni i četiri kamiona za odnošenje smeća iz centra Beograda. Prikupljeno je i odneto oko 30 kubika svakojakog smeća. Odavno ga na ulicama Beograda nije bilo toliko“, naveli su iz „Gradske čistoće“.

U pobedničkoj noći, kako su tvrdili iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, bilo je posla i za njih. „U Urgentni centar javila su se 32 povređena, uglavnom sa lakšim povredama od udaraca, posekotina i tuča“. U srpskoj prestonici uništeno je 50 semafora, a štetu je pretrpelo i „Zelenilo“.

„Ma šta se učinilo, uvek će biti onih kojima je do pravljenja nereda. Mi smo takav narod. To nam je „u krvi“. Pesimista sam i smatram da će ovakvih nemilih događaja biti i dalje“, rekao je jedan Beograđanin u Danasovoj anketi „Da li kod nas možeda se slavi bez incidenata“. Mnogi su smatrali da je pobeda košarkaša ostala u senci nereda.

Uzavrelu atmosferu na ulicama zbog proslave osvajanja zlatne medalje na Svetskom prvenstvu u košarci, poremetila je i napetost u Novom Pazaru, gde je policija posle utakmice sprečila sukob na nacionalnoj osnovi. Policija je fizičkom silom i palicama sprečila sukob Srba, koji su u stotinak vozila kružili gradom i oko 800 Bošnjaka, koji su se zatekli u centru Novog Pazara. Nije bilo povređenih građana, nekoliko osoba je privedeno, a policija je pretrpela lakše povrede.

Po završetku utakmice u Indijanapolisu, kako je pisao Danas, u ćuprijskom selu Supska preminuli su Tomislav Ilić (62) iz tog sela i Jovan Simović (53) iz Jagodine, a hitna pomoć je konstatovala kod obojice srčani udar.

Figure košarkaša u zlatari

Poznati kragujevački umetnik i karikaturista Milivoje Obrenović izložio je u jednoj kragujevačkoj zlatari dve svoje figurine – „zlatnog“ Vlade Divca i Predraga Stojakovića, što je privlačilo pažnju u „srcu Šumadije“.