Foto: Radenko TopalovićU nedelji iza nas pre sto godina hronika je bila prepuna neobičnih krivičnih dela, krađa, presuda na smrt, bludničenja, ubistava, ali i zanimljivih podataka o tome ko se ženi.
„Bludnica od 12 godina“ naslov je u listu „Vreme“ od pre sto godina, a u kom se govori o devojčici koja je odbegla od kuće i provodila četiri „bludne noći i dana po Beogradu i Pančevu“.
Iako je „Vreme“ prvobitno javilo da je najpre bila u pitanju jedanestogodišnja devojčica pod imenom Vidosava Krstić, u svom sledećem broju su naveli da je u pitanju izvesna Johana Anica Krstić, koja je već od ranije bila poznata zbog „afere sa Malog Kalemegdana“.
Kako je pisao ovaj list, nju je drugarica uvukla u problematično društvo, nakon čega je ona bila i silovana. Čovek je odmah nakon toga zatvoren na 15 godina, a drugarica je kažnjena i „upućena na zavod za popravku“.
„Ova nova istorija sa tom devojčicom, koja je sa svojih 11,12 godina uspela da promeni tri imena, kao najpoznatiji kockari, pokazuje da se ovde ima posla sa najgorim talogom društvenim, sa detetom koje po svojoj pokvarenosti prevazilazi najgore prostitutke sa kojima policija dolazi u dodir“, piše list „Vreme“.
„Jedan grozan zločin“
„Otac i mati pred sudom, optuženi da su ubili svoje dete“, naslov je u drugom broju lista „Vreme“.
Kako se navodi u tekstu, Okružni sud u Beogradu je poslao u pritvor izvesnog Milorada Živanovića, mehandžiju iz Umčara, kao i njegovu ženu, koji su sumnjičeni da su izvršili strašan zločin nad svojim sopstvenim detetom starosti nešto više od tri meseca, a koje je pronađeno u kolevci mrtvo.
U izveštaju je precizirano da je dete ugušeno.
„Ovo ubistvo je dalo jedno od retko interesantnih i možda najzamršenijih isleđenja koja su do sada vođena. Ni sama intervencija gospodina doktora Rajsa nije mogla da unese malo svetlosti u strašan i svirep slučaj“, piše u tekstu.
„Gorki medeni mesec“, „Ubistvo deteta“, „Nedozvoljene veze devera i snahe“, „Radmila pokušala da pobaci dete“, „Sumnjivi pekar“ i „Lavirint ljubavnih afera“ samo su n eki od međunaslova koji prate ovu priču.
O tome kako je došlo do tragičnog događaja, možete pročitati u listu „Vreme“.
Raspuštenica od 20 godina udala se za mlađeg muža
„Najviše se žene ljudi iz nižih klasa i državni činovnici“ naslov je teksta iz lista „Vreme“ za 8. mart pre sto godina.
Kako piše u tekst, jedna trećina neženja tog doba bili su radnici i zanatlije.
U Beogradu je tokom 1922. godine sklopljeno 1.966 brakova, od kojih je 1.756 bilo „čisto pravoslavnih“.
Najveći rast kad je u pitanju sklapanje brakova zabeležen je u prvoj godini nakon rata, dok je nakon toga polako počelo opadanje.
„U prošloj godini venčalo se 65 raspuštenica i 52 raspuštenika. Od tih 65 raspuštenica, 27 uzelo je muževe mlađe od sebe. Najmlađoj raspuštenici bilo je 20 godina i ta je uzela mužeg mlađeg od sebe“, piše list „Vreme“.
Udovica se venčalo 238, a udovaca 142. Kada su u pitanju treći brakovi, 15 udovica ih je sklopilo, dok je i 14 udovaca to učinilo.
„Brakovi između devojaka i mladića su dosta normalni, razlika u godinama je u većini slučajeva mala, tako da je bilo u čitavom Beogradu samo 318 slučajeva u kojima su devojke bile 10 ili više godina mlađe od svojih mladoženja.
„Ljubavnici osuđeni na smrt“
Epilog jedne „krvave ljubavi“ ispratio je list „Vreme“ pre sto godina.
Kako se navodi u naslovu teksta, čovek je zbog jedne raspuštenice ubio ženu, majku svoje dece.
„Juče je tragičnim epilogom završen krvavi zločin beogradskog kočijaša Stanka Stevanovića iz Velikog Mokrog Luga koji se sa svojom ljubavnicom Cvetom na zverski način, sa 25 udaraca nožem, ubio svoju rođenu ženu i majku svoje dece“, piše list.
Jedna strašna i mračna ljubav naterala je Stanka na ovaj poluočajni i poluludački korak.
Cveta je bila njegova prva ljubav iz mlađih dana.
„Ali mutni događaji iz 1914. godine i Veliki rat, koji je posle toga prohujao nad Srbijom, rastavili su Stanka i Cvetu. Stanko je pao u austrijsko ropstvo, a Cveta se udala za nekog Dragog Milića. Ali Cvetin brak je bio strašan i ona se brzo razvela od svog muža i postala mlada raspuštenica“, piše u tekstu.
Međutim, rat je završen, a sa zarobljenicima koji su se vratili iz austrijskih logora, vratio se i Stanko, za kog su svi već mislili da je mrtav.
„Iako je prošlo već toliko i tako burno vreme i ako je Cveta već bila tuđa žena, a sada raspuštena, opet se Stankova ljubav probudila, još jačom silom i on i Cveta su stupili u nedozvoljene ljubavne odnose“, navodi se u tekstu.
O tome zašto je Stanko ipak morao da se oženi drugom ženom i kako je došlo do ove tragedije, možete pročitati u listu „Vreme“.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
