Foto: Kristina BondžulićOdluka o osnivanju Muzeja Nikole Tesle doneta je 5. decembra 1952. godine, i on je danas po svemu jedinstvena institucija nauke i kulture u Srbiji i svetu.
Muzej predstavlja jedinu ustanovu koja čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, posedujući vredne kolekcije u okviru kojih se čuva arhivska građa, knjige i časopisi, tehnički i lični predmeti, fotografije, planovi i tehnički crteži
„Kao posednik, čuvar i promoter Tesline zaostavštine, Muzej Nikole Tesle postaje svetska tačka i svojevrsni centar interesovanja i okupljanja naučnika i istraživača iz najrazličitijih oblasti. Od samog početka postojanja Muzej Nikole Tesle je imao dvojaku ulogu: da bude ustanova zaštite i da svojim delovanjem svedoči o Teslinim genijalnim pronalascima, naučnim dostignućima i idejama. Tokom 70 godina postojanja, Muzej se razvijao i težio da kroz različite aktivnosti stvori nove mogućnosti za prezentovanje i proučavanje Teslinog života i rada. Aktivnosti Muzeja posebno su usmerene na stručnu obradu, digitalizaciju i konzervaciju predmeta iz Tesline lične zaostavštine, izradu replika originalnih predmeta, maketa i radnih modela Teslinih izuma za potrebe gostujućih izložbi, izložbenu i izdavačku delatnost“, kaže Ivana Zorić, viša kustoskinja Muzeja.
Ona podseća da je tokom 2021. godine Muzej organizovao veoma uspešnu izložbenu postavku u Barseloni, a uprkos ograničenjima koja je nametnula epidemija, stalnu postavku Muzeja posetio je veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva.
Srbija baštini civilizacijsko blago
Zadivljujuće je da se, uprkos snažnom razvoju tehnologije, Teslina tehnološka rešenja i koncepti vezani za radio prenos i daljinsko upravljanje još uvek koriste, s tim što se umesto analognih prenose digitalni signali.
„Tesla je prvi naučnik koji je u svojim patentima formulisao logičko „i“ kolo koje je danas deo svih računara. Njegov pionirski rad u oblasti bežičnog prenosa energije prekinut je zbog nedostataka finansijskih sredstava, ali njegovi eksperimenti u oblasti bežičnog prenosa signala bili su prvi korak ka kasnijem razvoju u ovoj oblasti. Takođe, iako neke od ideja nije mogao da realuzuje u vremenu u kom je živeo, posebno su interesantni Teslini tekstovi koji najavljuju budući tehnološki razvoj u oblasti bežičnog prenosa i komunikacija, a u kojima je Tesla, gotovo nepogrešivo predvideo savremeni globalni razvoj ovih tehnologija“, ističe Zorić.
U najznačajnije pronalaske Nikole Tesle spadaju polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni i sinhroni motor kao i Teslin transformator, a do sada je registrovano bar 308 patenata iz 27 različitih zemalja na pet kontinenata.
„Po istraživanjima saradnika Muzeja koji su proučavali patentnu dokumentaciju Nikole Tesle, izrađena je lista Teslinih patenata u SAD i drugim zemljama. Tesla je imao ukupno 112 registrovanih američkih patenata, dok konačan broj u drugim zemljama još uvek nije definitivno utvrđen. Do sada je otkriveno 196 Teslinih patenata iz još 26 drugih zemalja osim SAD“, navodi kustoskinja za Danas.
Ipak, od impresivnog broja patenata važnijom smatra činjenicu da su Tesline ideje pretočene u izume značajno doprinele drugoj industrijskoj revoluciji i dale zamajac elektrifikaciji sveta i upotrebi radio talasa i bežičnog prenosa signala.
„Posebno treba istaći otkriće obrtnog magnetnog polja upotrebljeno za konstrukciju prvih indukcionih motora, izgradnju hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima gde je devet od ukupno 13 korišćenih patenata bilo Teslino“, ukazuje ona i dodaje da veliki značaj ima i činjenica da se Tesla smatra izumiteljem radija.
Iako je naš naučnik stekao mnoga priznanja kako tokom života, tako i posthumno, najveće priznanje koje se u svetu nauke može steći jeste naziv neke od jedinica u Međunarodnom sistemu mera prema imenu izuzetne ličnosti.
Kao ličnost koja je svojim delom promenila tok razvoja naše civilizacije, odlukom 11. generalne konferencije za tegove i mere održane u Parizu 1960. godine, usvojena je rezolucija kojom je jedinica magnetne indukcije nazvana Tesla (T), čime je Nikola Tesla ušao u svetski hram nauke i svrstao se među velikane kakvi su bili Njutn, Faradej, Volta, Vat, Herc, Amper.
„Usvajanje jedinice nije i poslednje veliko priznanje Tesli. Zbog neprocenjivog značaja njegovog doprinosa savremenoj civilizaciji, na osnovu preporuke dobijene od Međunarodnog savetodavnog komiteta, generalni direktor Uneska, Koićiro Macura, doneo je 16. oktobra 2003. godine odluku o upisu arhivske građe iz Tesline zaostavštine u međunarodni registar Uneska „Pamćenje sveta“. Uključenje Arhive Nikole Tesle u registar Uneska odražava njegovu izuzetnu vrednost i potrebu da se zaštiti kao nasleđe važno za dobrobit čitavog čovečanstva“, predočila je viša kustoskinja.
Povodom obeležavanja jubilarne 150. godišnjice rođenja genijalnog naučnika, Međunarodno udruženje energetskih i elektrotehničkih inžinjera (IEEE) predalo je 2006. godine Muzeju Nikole Tesle svoje novoustanovljeno specijalno priznanje ugravirano na bronzanoj plaketi – „Nagradu za elektrotehniku i informatiku“.
Na plaketi IEEE odaje priznanje Teslinom pionirskom radu u oblasti elektrotehnike ali i pohvale Muzeju Nikole Tesle u Beogradu za uspešne napore u čuvanju artefakata i dokumenata vezanih za Teslu, kao i njihovo stavljanje na raspolaganje naučnicima i istraživačima širom sveta.
„Gospodin Tesla – neobično simpatična i markantna pojava“
Kada je reč o Teslinom izgledu, Zorić je kazala da se u različitim časopisima koje je čuvao mogu pronaći priče o njegovoj pojavi, koja je nesumnjivo izazivala interesovanje javnosti i novinara. Kao ilustrativan primer izdvojila je „Srpske novine“ štampane u Beogradu 24. maja 1892. godine u kojima je dočaran utisak koji je Tesla ostavio prilikom posete Beogradu.
„G. Tesla je neobično simpatična i markantna pojava. Visoka rasta, suvonjav, crnomanjast, bleda lica, zamišljenih sanjalačkih očiju ispod široka čela, sa veoma finim crtama lica – on i na prvi pogled skrene na se pažnju posmatračevu. Govori lagano, izvrsnim srpskim jezikom iz njegove ponosne Like, i ako je skoro 15 godina proveo daleko od svog značaja i od svog naroda. Neobično je smeran, gotovo stidljiv. On pri prvom pogledu na nj pokazuje da je vek svoj proveo u mislima, dalekim od običnog sjaja i vreve svetske“, pisale su Srpske novine.
Čemu nas je Tesla naučio
Naša sagovornica smatra da je neophodno imati u vidu tri odlučujuća uticaja u Teslinom životu kako bi se njegova genijalna i neobična ličnost razumela: kulturu i sistem vrednosti koje je stekao u porodici, obrazovanje u evropskim naučnim institucijama i američku pragmatičnu okolinu koja mu je omogućila ne samo da ostvari svoje rane revolucionarne pronalaske, već i da obavlja složena i skupa istraživanja.
„Posebno je zanimljivo sagledavanje Teslinog načina razmišljanja i sistema vrednosti. Kao Teslinu najveću lekciju budućim pokolenjima pored činjenice da su njegova dostignuća očigledan primer da se do velikih rezultata dolazi predanim radom, istakla bih i njegovo viđenje delovanja pojedinca koji ne teži da zadovolji samo sopstvene potrebe, već da stalno ima u vidu da njegovo učenje i napredovanje treba da bude usmereno ka dobrobiti zajednice u kojoj živi“, zaključila je Ivana Zorić citirajući Tesline reči: „Veliki je čovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji, kao što pčela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine, ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu da mu pomogne da što pre izađe iz beda koje ga pritiskuju: STRAHA, GLADI, NEZNANJE, BOLESTI“.
Više o istoriji samog Muzeja, ali i o Teslinom nasleđu možete pročitati na sajtu Muzeja Nikole Tesle. Takođe, na zvaničnom sajtu imate priliku da virtuelno obiđete Teslinu laboratoriju na Long Ajlandu, da se upoznate sa njegovim izumima putem video formata, ali i da preko Google Arts & Culture platforme bolje razumete viziju budućnosti ovog izvanrednog naučnika.
Kao posednik, čuvar i promoter Tesline zaostavštine, Muzej Nikole Tesle postaje svetska tačka i svojevrsni centar interesovanja i okupljanja naučnika i istraživača iz najrazličitijih oblasti.
U najznačajnije pronalaske Nikole Tesle spadaju polifazni sistem, obrtno magnetno polje, asinhroni i sinhroni motor kao i Teslin transformator.
Godine 1960. usvojena je rezolucija kojom je jedinica magnetne indukcije nazvana Tesla (T), čime je Nikola Tesla ušao u svetski hram nauke i svrstao se među velikane kakvi su bili Njutn, Faradej, Volta, Vat, Herc, Amper.
Unesko 2003. godine donosi odluku o upisu arhivske građe iz Tesline zaostavštine u međunarodni registar Uneska „Pamćenje sveta“ što odražava njegovu izuzetnu vrednost i potrebu da se zaštiti kao nasleđe važno za dobrobit čitavog čovečanstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
