Na današnji dan umro Leonardo da Vinči, „suvi genije“, autor remek-dela „Mona Liza“

Leonardovo slikarsko umeće imalo je najviše odjeka među obožavaocima. Ali, ako bi samo u obzir uzeli njegovo slikarsko umeće, bili bismo izuzetno nepravedni prema Leonardu. Ostavio je brojne naučne nacrte: planove za izradu tenkova, aviona, ronilačke opreme, plana grada Imole u Italiji.

„Mona Liza“

Planetarno je poznat po svojim remek-delima, kao što su „Mona Liza“ i „Tajna večera“. Ljudsko lice za njega, bilo je misterija. U ekspresivnim izrazima lica, onim što mi danas poznajemo kao govor tela ili neverbalna komunikacija, video je mogućnost čitanja „pokreta duše“. Bio je na dobrom putu, taj suvi genije.

Na licu vidljiva su osećanja, proizvod onog što bije u grudima, proizvodi treptaja unutrašnjih podrhtavanja. „Mona Liza“, Leonardov portret žene fjorentinskog zvaničnika, poznat je upravo po njenom zagonetnom osmehu.

Prvi psihološki portret u istoriji, po kome je slika nadaleko poznata. U ono vreme, žene su portretisane iz profila, to je bio standard. Međutim, kod Leonarda je nešto drugačije – „Mona Liza“ nas direktno posmatra, komunicira sa posmatračem, publikom, samouverena.

Renesansni čovek

Bio je čovek renesanse, kulturnog preporoda evropske civilizacije. Nakon „mračnog“ perioda srednjeg veka, Sunce je obasjalo Evropu i na pijedestal uzdiglo kulturu i nauku.

Rođen je 15. aprila 1452. godine na seoskom imanju, koje se nalazilo u blizini Vinčija. Otac mu je bio Pjetro da Vinči, mladi pravnik, a majka Katarina, seoska devojka, čija je porodična istorija manje poznata. Leonarda je krstio paroh Pjetro Bartolomeo.

Išao je u školu u Vinčiju. Bio je radoznao i učitelje je obasipao pitanjima. U školi je učio da piše, čita i računa. Takođe, učio je i geometriju i latinski. Posle školovanja nastavio je da usavršava znanje latinskog jezika, jer je smatrao da ga nije dovoljno naučio u školi.

Selidba u Firencu

Sa 14 godina preselio se u Firencu i zaposlio kao šegrt u jednoj radionici. Danas tako nešto bilo bi nezamislivo, ali u Leonardovo vreme vladali su drugačiji poslovni kodeksi, deca su radila istim tempom i intenzitetom, kao i odrasli. Kako se rodio pre zvanične konvencije o imenima, Leonardo se nazivao imenom koje je značilo „Leonardo, sin gospodara iz Vinče“.

Učenje kod Verokia

Postao je učenik poznatog firentinskog vajara, zlatara i slikara, Andrea de Verokia, koji je često primao porudžbine od članova porodice Mediči.

U junu 1472. godine postao je član Lukasove slikarske gilde. Prvo poznato delo je crtež „Arnevaleja u mastilu“, iz 1473. godine. Na njemu je prikazan realističan pejzaž, što pre njega niko nije uradio.

Optužba za homoseksualnost

Bio je optužen za homoseksualan odnos sa poznanikom Jakopom Saltarelijem, koji mu je bio model, davne 1476. godine. Zajedno sa grupom mladih muškaraca optužen je za homoseksualnost. Usled nedostatka dokaza, bio je proglašen nevinim.

U narednim godinama bio je pod prismotrom „Noćne starže“, moralne policije renesansnog doba. Neki bibliografi, proučavaoci Leonardovog života i dela, njegovu homoseksualnost posmatraju kao činjenicu, ne dovodeći je u pitanje.

Đan Đakomo Kaproti zvani Salai, bio je Leonardov dugogodišnji družbenik, koji je u njegovu službu, u ulozi asistenta, stupio kada je imao deset godina. U testamentu Leonardo mu je zaveštao polovinu svojih vinograda.

Mecenstvo, fenomen jednog perioda, med i mleko evropske civilizacije

Angažovanje umetnika od strane visokodostojanstvenika, sa obezbeđenim smeštajem, hranom i pravom da umetnik postupa slobodno tokom rada na projektu bilo je karateristično za renesansni period.

Velikodušnost kraljeva, plemića, vladara ili zemljoposednika prema umetnicima, izražena u finasijskoj ili drugoj pomoći, bila je sadržana u fenomenu pojave brojnih mecena, koji su obasuli kraljevske dvorove, u jednom kratkom periodu ljudske istorije.

Na toj sceni renesansnog mecenstva dinastija Mediči se ističe. U tom poduhvatu kulturnog preporoda prednjače Kozimo Drugi i Lorenco Veličanstveni. Dvojica najupečatljivijih, iz dinastije Mediči, koji su na svom dvoru okupljali najbolje umetnike, književnike, filozofe, humaniste svog vremena.

Ludvik Sforca, Čezare Bordžija

Radio je za Ludvika Sforcu, milanskog vojvodu, gde je osnovao i vlastiti atelje sa učenicima.

Francuski kralj Luj Dvanaesti nastojao je da za sebe prigrabi Sforcino vojvodstvo. Milano se predao bez otpora, a Sforca je svrgnut sa prestola. Uprkos tome, Leonardo je ostao u Milanu.

Nakon što je video grupu francuskih strelaca da treniraju na njegovom modelu sklupture „Gran Gavalo“, napustio je Milano i uputio se ka Mantovi, a zatim je otišao za Veneciju.

U Firencu se vratio 1500. godine. Kao vojni arhitekta i graditelj, stupio je u službu, ni manje ni više, nego kod Čezara Bordžije, sina pape Aleksandra Šestog. Posle šest godina, vratio se u Milano, gde se susreo sa Melezijem, koji je postao njegov učenik i naslednik.

Boravak u Rimu i susret sa kraljem Francuske

Jedan period boravio je u Rimu u periodu od 1513. do 1516. godine. U to vreme njegovi sugrađani bili su Rafaelo Santi i Mikelanđelo Buonaroti, sa kojima nije održavao prijateljske kontakte.

Susreo se sa kraljem Francuske, Franciskom Prvim i odmah stupio u njegovu službu. Na raspolaganju mu je bio dvor, koji se nalazio pored kraljevske rezidencije, dobijao je velika primanja i postao kraljev prijatelj.