Narodna pesma iz Negotina

„Zbor zborila gospoda hiršćanska
U bijelom gradu Negotinu.
U čuvenoj Markovoj kafani
Koja nosi naziv „Hajduk-Veljko“.
Gospoda su nešto zabrinuta,
Zabrinuta i mnogo ljutita
Jer nijesu niđe spomenuta
U čuvenoj knjizi zdravljakovoj.
Gde s ređaju pijanice redom,
A oni su celog svoga veka
Vina pili kao „Hajduk Veljko“.
U pijanstvu spomen učili
Dok je ljudi i dok je meseca!
Gospoda su redom posedala:
Predsednik je Savo Valjenica,
Čudan starčić na ovome svetu,
Biće njemu devedeset ljeta
Ali pije kao ljuta guja
Koju Srpski narod zove smukom!
Do njega je čika Dina Berić.
Hitar starčić i brz kao jelen.
On tri metra u visinu skače
Kad preskače Kladovske plotove
Od stra silnog da ga ne uhvate
Kad Kladovske udovice ljubi
U potaji da niko ne sazna –
Nekad bilo sad se pripoveda.
Do njega je Hristo Jovančiću,
Krasan junak na ovome svetu
Svilen Kalpak, okovano perje,
Na glavi mu čekrkli-čedenka
Na čedenci polić šljivovice
Te kazuje koji vetar puše!
Do njega je Mika ćevapdžija,
Koji suze grohotom proliva
Kad se pravo dušmanski napije!
Do njega je Milče Nikolčiću,
A do njega Nicman Kuzmančiću,
Dva junaka, dva dobra kicoša!
Do njih sedi mladi Vojinović
Mrka brka i mrka izgleda
On će lako zametnuti kavgu!
Do njega je Ristiću Milune
Što trideset čokanja popije
U lijepom parku Negotinskom!
Do njega je Sulja Kafedžija
Koji drhti kao list hartije
Kad s narolja i kad se napije!
Do njega je Genić Ljubičiću
A do njega Lacman Petrončiću
Njih dvojica, dve su dobre kuće!
Do Genića seo Dika Rajić
Što boluje ljutu sakagiju!
Do njega je Rakić veselniče
Što dve čaše od jedared pije
Preko sebe u kelneraj baca!
Do njega je Rade s tamburicom
Koji peva pesme patriotske!
Do njega je Mrače Malenović
Malen snagom, ali uvek žedan.
Do njega je Tončić Mitančiću
A do njega Milan veselniče
Dva junaka, dva dobra pijanca!
Do njih sedi Žikiću skulptore,
A do njega Mita pisarica
Koji pije, a kad se napije
Samo viče: molim, izvinite me!
Do njega je mladi Krstoviću
Što popeva pesme patriotske!
Do njega je Ranko Šljivovica
Krasan junak na ovome svetu,
Nema takvog na glasu junaka
Kolika je Krajina Velika,
Jer on pije kao ljuta guja
Kad s napije on glasno zapeva:
„Šljivovice u Boga jedina,
Ti si meni i otac i majka!“
Pa kada se dušmanski napije
Njeg izdaju te neverne noge
Pa udara glavnom o ledinu!
Jednog dana Ranko se obrete
U malenom dućanu Borinom
Gde se toči dobra šljivovica
Pomešana sa travama raznim,
Koje leče sve bolesti teške,
(Tu gospoda često navraćaju)
Popi Ranko deset šljivovica
A kad naže kletu jedanaestu
A on onda klecnu u kolenima
Dole pade, gore ne ustade!
Prihvaća ga Boro bakaline,
„Kuku mene kako ovaj pade!
Polupa mi čaše i tanjire
I ostale druge staklarije!“

…

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.