Nedisciplina građana i nemar vlasti doveli do širenja različitih zaraznih bolesti u Beogradu

Oni su tada naglasili problem da se u Beogradu pojavljuju mnogi slučajevi obolevanja od zaraznih bolesti.

Građani, kako su dodali, nisu svesni u kolikoj meri se šire opasne zarazne bolesti i ne obraćaju dovoljnu pažnju za sprečavanje toga.

List je pokušao da skrene pažnju na neke anomalije koja su u Beogradu „na neverovatan način trpljene i čak odobravane“.

Oni su naveli da je strašno kazati, ali da se mora konstatovati da je Beograd postao leglo svih mogućih zaraza i da izvesne pojave skoro onemogućuju ozbiljnu i energičnu brobru protiv te nevolje.

„Čak i da pretpostvimo da su sanitetski organi shvatili svoju dužnost, njima su vezane ruke i onemogućen uspešan rad, usled nekih anarhističkih pojava u našoj prestonici koje posle pet godina od rata ne bi smele više da se dozvole i trpe“, pisalo je Vreme.

Pre svega, oni su tu istakli Jatagan-malu.

To je, kako su objasnili, jedna kolonija kućeraka od jedne sobice, bez ulica, građenih kako je ko hteo i na tuđem zemljištu.

„Prosto po načelu sile i okupacije, zbog čega joj je i dato ime Jatagan-mala, tobož zato što je mačem zadobijena. To naselje u kojem se kuće grade za jednu noć i u kom se dešavaju sporovi oko vlasništva komične prirode postala je gnezdo prljavštine i bacila, koji samo unose novu snagu inače nečistom, i usled ogromnog namnožavanja stanovništva, zagušenom Beogradu“, pisao je ovaj list 1923. godine.

Vlasti su, kako su naglasili, zanemarili postojanje te mane, koja je sramota za Boegrad i koja prestonicu, kako su napisali, unižava na stepen najbednije palanke.

To, ipak, nije bila jedina mana koja je cvetala tada u Beogradu. Bilo je i drugih koje su nicale na državnim ili opštinskim zemljiištima oko Beograda.

Kako je list Vreme pisao, pitanje koje su pokrenuli skopčano je sa hiljadu raznih drugih pitanja, koja sva skupa sačinjavaju jedan složen i težak problem, a čijoj težini i nerešivosti dopirnose u velikoj meri i vlast i građani, a na prvom mestu nedostatak discipline koji se na svakom koraku ispoljava.

Oni su ukazali da se bolesti najviše šire na pijacama.

List je tada postavio pitanje vlastima da li znaju da u okolini Beograda ima sela zaraženih šarlahom, difterijom i dizenterijom?

Oni su, takođe, okrivili nadležne da nisu upućeni u to i da nisu ništa uradili kako bi širenje zaraza sprečili.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.