„Mogu nokti biti i malo duži, ali ne kao rogovi od ovna“: Šta je bio standard za lepe ruke pre 100 godina?

Kako navode ove novine, jedan pogled na ruke dovoljan je da se ustanovi vrednost cele osobe.

„Otmen čovek ne trpi nigde oko sebe prljavštinu, a najmanje na svome telu, na svojim rukama koje su mu jednako pred očima. Mi volimo da ruka ima lep oblik pored toga što je čista“, piše u tekstu Vremena, u kom se dodaje da je ovo posebno važno za dame, koje žele da im šaka bude lepa.

S tim u vezi, list ističe da su lepše ruke sa vitkim i dužim prstima, ali da ni one sa kratkim ne moraju biti ružne.

„O prstima se, takođe, mora voditi računa. Ni oni ne smeju biti zapušteni. Mogu nokti biti i malo duži, samo svakako ne toliko kao što ih imaju otmene Tibetanke, koje ih nikada ne seku“, sugeriše Vreme.

Tog su stava jer, kako kažu, „njihovi nokti savijaju se od dužine u spirale kao rogovi kod ovna“.

„Naravno da usled tolike dužine nokata nije mogućno ništa raditi rukama, no to se od otmenih u Tibetu i ne traži. Lepe ruke isto tako ne smeju imati bradavica nisi se mnogo znojiti“, zaključuje ovaj list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.