„Nesumnjivo jedan od najinteresantnijih pretresa posle rata“: Kako su dva seljaka optužena za ubistvo koje se možda nije ni desilo?

O slučaju koji se našao pred Okružnim sudom u Beogradu pre 100 godina, a u kom su osumnjičena dva seljaka za ubistvo pekara iz Žarkova, pisao je list „Vreme“ pre 100 godina.

„Juče je u Okružnom sudu održan pretres dvojici seljaka koji su optuženi za ubistvo Tanasija Jankovića, pekara iz sela Žarkova. Pretres je trajao prilično dugo, iako je saslušan samo jedan svedok. Ovo je bio nesumnjivo jedan od najinteresantnijih pretresa održanih u Okružnom sudu posle rata, kako po apsolutnoj apsurdnosti same optužbe, tako i po pojedinim zanimljivim detaljima“, piše „Vreme“.

Kako se navodi u listu, na Vaskrs 1923. godine, bivši zakupac opštinske pekare u tadašnjem selu Žarkovu, pronađen je mrtav u svojoj baraci na Belim vodama.

Ležao je na podu u blizini kreveta, a budući da je soba bila mala, glava mu se nalazila baš na ivici ulaza.

Na sebi je imao samo donji veš, dok su ostali komadi garderobe bili svuda oko njega, a i u samoj sobi vladao je nered.

U sobi je pronađen i novčanik u kom su vlasti našle nekoliko novčanica po pola tadašnjih dinara.

Obdukcija je urađena po hitnom postupku, a kojom je utvrđeno da je bio „slabe građe“ od oko 70 godina, dok je pekar imao 76.

„Više leve obrve nalazila se jedna mala ranica, a na levom obrazu velika modrica koja je, po mišljenju lekara, trag nekog tupog oruđa“, piše u tekstu.

Obdukcijom, odnosno sekcijom kako se tada ta procedura zvala, utvrđeno je da je starac ubijen.

O smrti pekara vlasti je obavestio izvesni seljak iz Sokolova.

„Po njegovom pričanju, on je otišao na Bele vode da naplati dug od nekog kavedžije i ovom prilikom rešio je da svrati kod svog starog prijatelja i bivšeg gazde, Tanasija Jankovića. Na svoje zaprepašćenje, on je našao vrata nezaključana i ušao je u sobu sa nekim čudnim predosećajem“, piše u tekstu.

Kako je dalje objasnio, pokušao je da ga dozove, ali odgovora nije bilo.

Ušao je u kuću, naredivši svom saputniku da ga sačeka ispred.

„Ušavši u sobu video je strašan prizor: mrtvog, gotovo nagog starca na podu i oko njega razbacane stvari. Tihomir je odmah otrčao u opštinu i sve ispričao“, piše „Vreme“.

Posle nekoliko dana on je osumnjičen za ubistvo Tanasija Jankovića. Zajedno sa njim, uhapšen je i njegov tadašnji saputnik.

Seljak iz Sokolova podelio je sa sudom ovu verziju priče dok je, prema rečima novinara, izgledao vrlo žalosno, bos i sav pohaban, ali dostojanstven i miran.

On se nastanio u Žarkovu godinu dana ranije, te počeo da radi kod Tanasija, opštinskog pekara.

Bio je vrlo vredan i ispravan radnik, a sa gazdom se slagao odlično.

„Uskoro je Tanasija izdala snaga, godine su ga neumoljivo podsetile na blisku smrt i on je morao da napusti posao“, navodi se u tekstu.

Tihomir, seljak iz Sokolova, dobio je licitacijom opštinsku pekaru i nastavio Tanasijev posao.

„Među njima su i dalje trajale prijateljske veze koje su, uzgred budi rečeno, bile od velike koristi starom Tanasiju. On je sasvim osiromašio, bavio se uzgred piljarstvom, ponekad i prosjačio. Tihomir nije zaboravljao ranije usluge svoga bivšeg patrona i pomagao ga je stalno – tako se bar priča u celom selu“, piše „Vreme“.

S toga je ova optužba protiv Tihomira i njegovog saputnika koji, kao što se po svemu vidi, nije ranije ni poznavao starog pekara, odmah učinila vrlo sumnjiva i bez adekvatnih dokaza.

Pekar je bio puki siromah, vrlo dobre naravi i u odličnim odnosima sa celim selom, te se nikako nije pomišljalo na neku pljačku ili osvetu.

Dva prilično dobro situirana seljaka, piše novinar, nisu apsolutno imali potrebe da nekom otimaju novac. O obojci se u selu govorilo lepo, da su primernog ponašanja i vrlo visokog ugleda.

Na košulji Tihomirovog saputnika, čije je ime inače bilo Dragoljub, pronađeno je nekoliko mrlja krvi, ali je on, po svom iskazu, klao tih dana svinje za Vaskrs, pa je ovu okolnost bilo teško iskoristiti kao dokaz.

Kod Tihomira je izvršen pretres u stanu, ali ništa sumnjivo nije nađeno.

„Jedini svedok, Mata Stošić, daje iskaz koji se u svim glavnim potezima poklapa sa iskazima optuženih. Gospodin Lazar Krečković u odbrani ističe apsurdnost optužbe, sastavljene bez ikakvih osnova podozrenja, karakteriše svoje klijente kao ispravne i valjane i moli sud da ih pusti na slobodu, pošto nisu krivi“, piše „Vreme“.

On je bio takođe mišljenja da je protokol za obdukciju „sasvim neozbiljan i neverodostojan i da je pekar preminuo prirodnom smrću.

U istom duhu govorio je i drugi branilac.

„Sud usvaja njihovo gledište i pušta optužene Tihomira i Dragoljuba u slobodu kao nevine“, zaključuje novinar teksta objavljenog u listu „Vreme“ pre 100 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.