Foto: Dokumetacija ArhipelagaNa današnji dan pre 33 godina preminuo je svetski prepoznat i višestruko nagrađivan jugoslovenski književnik Danilo Kiš.
U mešovitom braku mađarskog Jevrejina Eduarda Kiša, i Crnogorke Milice Dragićević, 22. februara 1935. godine rođen je dečak čije ime će generacije decenijama kasnije dobro pamtiti.
Rani život Danila Kiša odredilo je njegovo poreklo, u kontekstu ratnih dešavanja u Evropi između velikih ratova i za vreme Drugog svetskog rata.
Najranija sećanja su ga vezivala za Novi Sad, u koji njegova porodica prelazi kada je Kiš bio star svega dve godine. Tu polazi u školu i završava prvi razred, a u Uspenjskoj crkvi biva kršten po pravoslavnim običajima, kao jedan pokušaj zaštite od odmazde zbog svog jevrejskog porekla.
On školovanje nastavlja u mestu rođenja svog oca u Mađarskoj koja neko vreme postaje prebivalište porodice Kiš.
Njegov otac bio je sproveden od tadašnjeg režima u najveći i najozloglašeniji nacistički koncentracioni logor — Aušvic.
Ova porodična tragedija porodicu dovodi u Cetinje kod brata Milice Dragićević. Ovde Danilo Kiš završava gimnaziju, posle čega se uputio na studije u Beograd.
Dve godine posle smrti svoje majke, objavljena je prva Kišova pesma pod nazivom Oproštaj sa majkom.
Još kao srednjoškolac počeo je da piše svoje, i prevodi mađarske, ruske i francuske pesnike. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu usmerio se na Odsek za Istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti gde je diplomirao 1958. godine.
Za vreme postdiplomskih studija bio je u uredništvu uglednog časopisa Vidici, a ubrzo potom čitaoci su imali priliku da se upoznaju sa Kišovim stvaralaštvom kroz dva romana, Mansarda i Psalam 44.
Do 1973. godine je bio lektor na Univerzitetu u Strazburu. Bavi se i prevodilačkim poslovima, gde je dao svoj doprinos u prevođenju sa francuskog na srpsko-hrvatski jezik.
Za okolinu i kolege uvek je zadržavao crtu tajanstvenosti, neobičnost i anigmatičnost, a Milan Kundera je napisao za Kiša da je nevidljiv i velik pisac.
Publici najpoznatiji naslovi iz pera Danila Kiša jesu Enciklopedija mrtvih i Grobnica Borisa Davidoviča. Zbirka pripovedaka Enciklopedija mrtvih je ponela osamdesetih dva značajna priznanja, Andrićevu i Skender Kulenović nagradu, dok je za zbirku Grobnice Borisa Davidovića 1977. dobio nagradu Ivan Goran Kovačić.
Citati:
Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve. Drži se podalje od prinčeva.
Suština čoveka, crta koja ga odvaja od životinje, jeste svest o sopstvenoj smrti.
Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.
Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.
Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.
Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.
Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
