Noć koju su beogradski novinari proveli uz radio

Radio stanica je krenula sa radom u noći 25. novembra 1923. godine. U kabinetu su novinari Vremena zatekli francuskog radiotelegrafistu Rusela, koji je pisao izveštaj o padu Štrezemanovog kabineta. Informacije je dobijao od Lionske stanice.

Ruski inženjer i stručnjak za radiotelegrafiju Nikola Bočarov, koji je u Srbiju došao i bio šef radio stanice Banjica, učestvovao je u pokretanju radio stanice Vreme.

Bočarov je tada naveo da je nova radio stanica povezana sa celim svetom, sa Evropom, Amerikom pa čak i Australijom, što je za tadašnje vreme bio veliki poduhvat.

Takođe je naveo i da je stanica Vreme bolja od tadašnje Banjičke stanice, zato što je mogla nesmetano da radi i tokom vremenskih nepogoda, što se na stanici u Banjici nije moglo činiti.

Prema njihovim navodima, nova radio stanica je mogla raditi čak i kada u nju udari grom.

„Zvukovi raznovrsni, jedan za drugim, dolazili su do uva, gubili se, svirkali svaki svoju melodiju, tako zanosno sirenski, da vam dođe da pogasite svu svetlost i da se upustite u to mađioničarsko uslušavanje sveta sve do iduće noći. Ta nebeska reportaža doista privlači“, pisao je dnevni list Vreme.

Novinari su celu noć sedeli i slušali vesti koje dolaze na radiju, čekajući jednu reč koja će im privući pažnju.

„Vi čekajte vesti u vasioni, stražarite dok vam neka reč ne zamakne za uvo: reč ‘Lenjin’ ili ‘revolucija’ ili ‘umro je’. Tako se može reportirati hiljadu novosti širom sveta“, naveo je dnevni list Vreme.

Te noći su dočekali i zoru uz radio. Do 4 sata ujutru imali su gotov izveštaj o padu Štrezemanovog kabineta, koji je bio spreman za štampanje za prvo provincijsko izdanje.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1923. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.