Novinar, rodoljub, „lucifer“ i desna ruka kneza Miloša: Ko je bio Dimitrije Davidović?

Jedan od zaslužnih ljudi iz okoline kneza Miloša bio je i Dimitrije Davidović.

On je bio Milošev sekretar i vršio je vrlo važne i poverljive poslove u toku četrnaest ili petnaest godina.

Davidović se rodio u Zemunu 12. oktobra 1789. godine. To je bilo burno vreme, kada je Austrija ratovala sa Turskom.

I to baš kao da mu je nagoveštavalo da će mu i život biti buran i da će najveći deo života provesti u poslu sa Turcima i Srbijom, da će u tom poslu potrošiti snagu svoju, ali i steći ime i slavu.

Školovao se u Zemunu i Karlovcima. Prava je učio u Kezmarku i u Pešti, a medicinu u Pešti i u Beču.

Za vreme školovanja bio je nestašan i zbog jednog spisa u kom je ismevao mitropolita i kaluđere bio je isključen iz škole.

U Beču je 1813. godine, zajedno sa Dimitrijem Frušićem pokrenuo „Novine Srpske“, a koje su zajedno i uređivali.

Frušić je taj posao napustio nakon što je završio meicinu i počeo da radi kao lekar, a Davidović je nastavio sam da uređuje novine, a izdavao je i „Zabavnik“.

Radeći na novinama, Davidović se mnogo zadužio, iako se dva puta ženio imućnim devojkama.

Pošto je bio u neprilici zbog dugova, on se obratio knezu Milošu sa molbom da ga primi u Srbiju i upotrebi u službi, obećavajući da će podići i urediti škole i da će pokloniti štampariju otadžbini.

Miloš ga je primio i on je došao u Srbiju u novembru 1821, ali bez štamparije zbog silnih dugova.

Knez Miloš ga je primio u svoju službu, a Davidović je ubrzo postao i prvi sekretar, gde je ostao dugo i radio mnogo.

Kakav je bio Dimitrije Davidović

U detinjstvu je, prema navodima, bio dosta razmažen. Njegovi roditelji su dosta sredstva uložili u njegovo vaspitanje i obrazovanje.

On je bio varoško dete, ali i darovito dete. Živeći u Zemunu, nadomak Beograda, bio je u izvesnim prilikama očevidac i svedok onih velikih događaja uoči ustanka koji je Karađorđe podigao, kao i za vreme samog ustanka.

To je u njemu probudilo ponos i on je postao veliki Srbin i rodoljub.

Osim toga, on se školovao pod uticajima onog velikog slobodnoumnog talasa, što ga je donela francuska revolucija i zbog toga je postao slobodnouman.

Davidović je bio nestašan, slabe istrajnosti i kafanski čovek, voleo je veselo društvo, kafanu i karte.

Pored toga, Davidović je bio i častoljubiv, kao i većina poluobrazovanih ljudi i nije puštao nikoga ispred sebe.

Rad Dimitrija Davidovića

Kada je Davidović postao prvi sekretar kod kneza Miloša, tek je onda osetio sve tegove od nepovreljivog, lukavog, nestalnog i apsolutističkog kneza.

Radeći uz takvog kneza, Davidović je mnogo puta želeo da pobegne iz Srbije, ali nije imao kuda. U Austriju nije mogao, jer ga je tamo čekao zatvor zbog duga. U Tursku nije imao kuda. I morao je ostati pored Miloša i trpeti sve od njega. I on je ostao i podnosio sve, ali i radio.

Davidović je bio vredan i puno toga je uradio u kneževoj kancelariji.

Kako je izgledao

Davidović je bio čovek sitnog rasta, suvonjav, slabašan i gotovo bolešljiv, očiju slabih, a očni kapci bili su mu stalno nadraženi i crveneli su se.

Zbog nejgovog sitnog stasa, Miloš ga je zvao „švrća“, zbog slabog zdravlja zvali su ga čovekom „slabe švapske petlje“, a zbog njegovog lakog pera, dosetljivosti i umeštnosti da se nađe u svakoj prilici, Miloš ga je nazivao „Luciferom“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.