„On je na slobodi umesto da bude na robiji“: Kako je jedna Ružica pre 100 godina tražila pravdu posle pretrpljenog nasilja

Kako se navodi u dnevnom listu Vreme, ovo pismo pristiglo je kao epilog jedne afere o kojoj su prethodno pisale druge novine.

„Sigurno Vam je poznata stvar o Maksimu Srdiću koji me je nožem udario u leđa, ja koja nikad s’ nikim govorila nisam sem njega, a da sam kako druge novine kažu bila na Kalemegdan s drugima to je laž, nego sam ja njega sa drugom zatekla u mojoj sobi i to me nateralo da budem hladna i da ga odbijem, a i njegove svakodnevne batine su me već dojadile.

Pošto sam dosad ležala u bolnici, nisam mogla da se branim i da kažem pravu istinu dok ćutim svaki dan dok me najzad i nožem ne udari, hteo je ne mestu da me ubije da nije pritrčao moj gazda u pomoć.

Taj Čovek šta zaslužuje danas? On je na slobodi umesto da bude na robiji i dan danas on me dosađuje, kad sam se po drugi put potresla, rana se inficirala pa moram ići na operaciju.

Dakle, ja nosim večitu ranu, a ta propalica da je u slobodi da može još koja zločinstva da počini. Dosta žalosno da nema za takve ljude sud.

Ružica“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.