Porez na žene: Kako su kolonijalne sile pokušavale da uvećaju svoje prihode i reše problem „mnogoženstva“

„Prema shvatanju koje u kolonijama vlada, žene su dobre. Čim neki crnac dođe do malo veće sume novca odmah kupuje sebi ženu. Seksualne pobude uglavnom ne igraju veliku ulogu“, prenosi pitanje pomenute novine list „Mali žurnal“.

Kako se dalje navodi, stanovnicima pomenutih kolonija bio je ideal da imaju po pet ili šest žena, koje bi radile poslove „dok se oni šetaju i lenstvuju“.

„Crnci, koji imaju po jednu ženu, ne bi plaćali porez na žene, već oni koji imaju više žena“, pojašnjeno je u tekstu.

Porez je planiran da bude srazmeran broju žena, a kako je istaknuto, na taj način bi se došlo do novih prihoda, a na taj način bi se i dosta doprinelo da se „mnogoženstvo“ smanji.

„Vladi sad ne stoje na raspoloženju nikakva druga sredstva kojim bi se borila protiv mnogoženstva. U predelima, koji za svoje prirodne proizvode dobijaju dosta novca, cene ženama neobično skaču. Za poslednje dve godine cene ženama su udvostručene. Time je mladim crncima, koji hoće da se ožene, skoro onemogućeno da se žene, dok stariji, koji mogu da plaćaju, skoro sve žene kupuju“, navodi autor teksta.

U ovakvim prilikama, ističe se, trgovina ženama bila je izuzetno razvijena.

„Bilo je slučajeva, da su stari crnci, koji imaju već po nekoliko žena, davali kaparu  za devojčice od 7 do 8 godina. Državni je, izvesno, do toga stalo, da se crnci u mlađim godinama žene, jer su na taj način više primorani da se na jednom izvesnom mestu nastane“, piše „Mali žurnal“.

Prema oceni autora teksta, na taj način „bi se lakše vodila kontrola nad njima“.

„Za sada se ne može reći koliki bi bili prihodi od ove nove vrste poreza“, zaključeno je u tekstu od pre 110 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.