Pretpostavke o propasti Zemlje: Šta bi mogli biti okidači za smak sveta?

Kako je napomenuo ovaj list, veliki američki naučni časopis “Scientific Americano” objavio je članak u kom se preispituje pitanje pretpostavki o propasti sveta.

“Od kako se Zemlja kretala u vasioni pod oblikom nebuloze naša planeta je postigla izvestan napredak. Da li se iz toga ima zaključiti da se Zemlja, pošto je imala početak, upućuje postepenim razvijanjem jednom određenom kraju? To je neposredno, tvrde naučnici”, prenosi list Vreme.

U članku se dodaje da se van diskusije nalazi činjenica da više uzroka polako čine pustoš na Zemlji i čine je nepodesnom za život.

“Ovi uzroci su još daleko od toga da su svršili svoj posao i ni na kraj sveta možemo gledati sa mirnom radoznalošću, izuzimajući, naravno, smak sveta pod kakvim naglim i neočekivanim uzrokom”, pisalo je Vreme.

S tim u vezi, ovaj list pozabavio se pomenutim člankom američkih novina.

Suša

Voda je nephodna za život, ali nje, kako je pisao Scientific Americani, polako nestaje.

“Poznato je da vodu sastavljaju dva elementa: kiseonik i vodonik. Pri svome postanku Zemlja je imala ograničenu količinu tih gasova. Nikakav spoljni prinos istih nije se desio. Iz toga sledi da će Zemlja sačuvati svoju vodu ukoliko zadrži svoju količinu kiseonika i vodonika”, objasnili su naučnici.

Poplava

Iako to izgleda paradoksalno, SA pisao je da nije nemoguće da ljudima zasmeta suviše obimna količina vode.

Izdignute delove zemlje razni fenomeni stalno nagrizaju i tako otkinuti delovi slažu se na dno voda što bi moglo prouzrokovati potop.

Hlađenje

Najrasprostranjenija pretpostavka imala je za osnovu postepeno hlađenje Sunca.

Hlađenje bi imalo za posledicu da planete postanu mrtve zvezde gde će zavladati niske temperature međuplanetarnih prostora.

Sudar

I na kraju, opcija koju navodi Scientific Americano je – sudar svetova.

Kako objašnjavaju, u našem sistemu Sunca bio bi dovoljan najmanji spoljašnji uticaj da ga totalno poremeti.

Ipak, kako ističu, više je verovatno da će pre tog potencijalnog sudara nestati život usled prethodno pomenutih poremećaja.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1923. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.