Prilike u Rusiji od pre 100 godina: Ogorčena borba između „mrtve“ i „žive“ crkve

Tada je, kako je pisao list Vreme, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi nastupio rascep, ondosno neka vrsta šizme i tadašnji patrijarh Tihon je prokleo sve one koji su napustili staru crkvu nazvanu još i „mrtva crkva“ i prešli u novu, „živu crkvu“.

Poklonici „žive“ crkve su bili uglavnom intelektualci, prosvećeni svet koji nije mogao da nađe smisla u staroj „mrtvoj“ crkvi i koji nije želeo da se priklanja dogmama. Među poklonicima žive crkve bilo je i bivših ateista.

„Oni su u živoj, preporođenoj crkvi našli humanizma koji ih je oduševio i pridobio. Našli su u crkvi univerzalni smisao za preporod društva, sredstvo za oplemenjivanje čoveka i postali su njeni vernici“, pisao je tada novinar Vremena.

Sovjetska vlast je tada blagonaklono gledala na ovaj proces cepanja Ruske pravoslavne crkve i podržavala je „živu“ crkvu.

Kako su tada pisale ruske novine, širom Rusije je bilo nebrojeno polemike i konferencija o pitanju „mrtve“ i „žive“ crkve. Ovo je postalo veoma važno životno pitanje.

„Za sve oni koji znaju koliko je religiozna literatura u Rusiji rasprostranjena, koliko je bilo goruće pitnanje boga, za sve te poznavaoce ruske duše biće jasno kako je u Rusiji došlo do ovog rascepa koji će nesumnjivo, polagano imati uticaja na ostale crkve u inostranstvu“, pisao je pre 100 godina novinar Vremena.

O karakteristikama „žive“ crkve tada je za Vreme govorio i počasni generalni konzul Suničić, koji je boravio u Rusiji. On je vremenu dao sledeća objašnjenja:

Nova „živa“ crkva je sebi dala zadatak da odbaci Bibliju, Talmund i Kuran i da se zasnuje na sledećim maksimama: „Carstvo nebesko je u nama samima“, „Ljubi bližnjeg svoga kao sebe samog“, „Ne čini zla drugome, ako ne želiš da to tebi drugi čini“, zatim „Mi smo sami krivi ako smo nesrećni“, „Čoveku godi da bude čovečan“, i čuveno Sokratovo „Znam da ništa ne znam“.

Kako je konzul Suničić rekao za Vreme tako je crkva izgubila idolopoklonički karakter i postala više filozofska crkva.

„Živa“ crkva je želela da izgradi svoje učenje zasnovano na savremenom pravu, na naučnim otkrićima, filozofiji i na psihološkim momentima.

Ovakvo učenje je imalo za cilj da zadovolji sve prosvećenje ljude, jer nije stvoreno radi hvaljenja i uzdizanja boga, već hvaljenja i uzdizanja čoveka.

Članovi „žive“ crkve mogli su da postanu, ne samo pravoslavci, već i jevreji i muslimani i „svi oni koji su prestali da veruju u božanstvo sa bradom i prestali gledati svetinju u crkvenom ritualu, ali nisu izgubili osećanje da postoji jedna snaga u kosmosu koja sve stvara i od koje sve potiče“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.