Današnji kralj Velike Britanije Čarls III bio je veoma ažuran pre 20 godina, kada je bio princ, a njegova aktivnost u pisanju pisama odjeknula je širom sveta.
U arhivi Danasa, izdanju iz 2002. godine pronašli smo zanimljiv članak o aktivnostima tada princa Čarlsa.
Kako je pisano tada, jedan od najomiljenijih britanskih „sportova“ je prepiska. Na Ostrvu svi vole da pišu i svako sakome piše.
To je u Velikoj Britaniji bio stil života. Zato nije ni čudo da je jedna od najuposlenijih britanskih službi tada bio „Royal Mail“.
Na Ostrvu se izdvajaju pisma koja primaju ministri, političari, crkveni velikodostojnici i glavni urednici.
Ona su najčešće ispisana na najfinijem papiru i sročena najfinijim jezikom i često se odnose na primedbe na političku korektnost, na razmaženost etničkih manjina i homoseksualaca, na vojne snage koje su postale suviše „mlake“, na pogrešnu obrazovnu i kulturnu politiku, itd.
Najčešće i u normalnim uslovima ta vrsta posle završava u kanti za đubre ili u najoptimističnijoj verziji sa kratkim i kurtoaznim odgovorom uz zahvalnost na datim sugestijama, ali situacija se drastično menja ako jedno od takvih pisama stigne od tadašnjeg naslednika britanskog trona, odnosno princa Čarlsa.
Kako je tada otkriveno, princ je neumorni i „dežurni“ korespondent, koji skoro svake nedelje piše nekom od ministara, žaleći se na sve – od lokalne samouprave do Zakona o ljudskim pravima.
Najveća „žrtva“ princa bio je lord Irvin, tadašnji ministar pravde, koga je Čarls „bombardovao“ takoreći svakodnevno.
O tome se saznalo u trenutku kada je na zapanjenost nacije otkriveno da je Princ uputio i privatno pismo premijeru Bleru, dan uoči velikog oktobarskog protestnog marša farmera u Londonu.
U njemu, Princ se podržavajući zahteve protestanata, eksplicitno protivio vladinom predlogu o donošenju zakona o zabrani lova na lisice.
Čarls je stavio do znanja, da ukoliko takva zabrana bude uvedena, on razmišlja da napusti zemlju i provede ostatak svog života skijajući se.
Ponuda, mora se priznati, koja se nemalom broju Ostrvljana učinila suviše privlačna da bi bila odbijena.
U korespondenciji koju je Čarls vodio godinama sa britanskim zvaničnicima i u kojoj objašnjava zašto je on u pravu, a oni greše, bile su zastupljene skoro sve oblasti društvenog i političkog života.
Najdraži su mu ipak bili urbanisti i arhitekte, koje je permanentno i žestoko napadao, da će svojim novim rešenjima i delima „uništiti“ tradicionalnu sliku Britanije.
Princ se držao principa – sve što je novo je automatski i ružno.
Zanimljivo je da princ nije imao razumevanja za politiku subvencioniranja kulture, ali je tražio od naroda da plati renoviranje „Klarens Haus“ palate, gde je trebalo da smesti svoje londonsko sedište.
Na Zakon o ljudskim pravima, koji insistira na postojanju slobode govora, pravednom suđenju, zaštiti azilanata kojima preti tortura kod kuće, pravu na privatni život itd, Čarls je takođe imao ozbiljnih primedbi.
Pre svega, što se on odnosi „samo na prava individua“.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Budući da i sam ima farmu na kojoj se proizvodi organska hrana, princ je često komentarisao agrarnu politiku, smatrajući sebe stručnjakom u toj oblasti. No, ne manje od toga i medije, pri čemu su urednici liberalnih glasila najčešće bili na udaru.
On, kao prestolonaslednik, je imao aristokratski osećaj za vrednosti, sentimentalnu vezanost za tradiciju i instinktivnu odbojnost prema svemu što dale više moći narodu. Odnosno, on se nije zalagao za liberalne stvari.
I dok je nacija bila u priličnom šoku intervencijama svoga princa, mnogi su postavili pitanje da li je on zaboravio na mesto koje kraljevska porodica i monarh imaju u britanskom društvu. Jer oni su, poznato je – „iznad politike“.
Stručnjaci za monarhiju će vam reći da britanska kraljevska porodica ujedinjuje naciju na način na koji to ne bi mogao nijedan predsednik, upravo zbog toga što ne učestvuje u igrama i intrigama političkog života.
Baš zato, „intervencije“ princa su mnogima naprosto nezamislive i neprihvatljive, jer njegova uloga je u tome da bude van politike i nepristrasan.
Naravno britanski izabrani predstavnici imali su važnija posla nego da slušaju princa kako ih „bombarduje“ svojim primedbama. Jer one su dolazile od čoveka koji zapravo nije bio akter političkog života i nije imao nikakvu odgovornost, već je to pravo sam sebi dao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.