Rekonstrukcija Terazija: Vodoskok, tramvajski saobraćaj, skverovi i nužnici

I dok je u prethodnom broju lista iznet budući plan kako će izgledati prostor koji zahvata Prizrensku i Balkansku ulicu i prostor između „Balkana“ i „Moskve“, te gde će biti postavljen spomenik Dositeju Obradoviću, u broju koji je izašao na današnji dan pre 110 godina list „Mali žurnal“ pisao je o budućem izgledu ostalih delova Terazija.

Tekst u nastavku prenosimo u celosti.

Prekoputa spomenika, a između velikog skvera, koji će se pružati od kafane „Pariz“ do „Šiškove meane“ i malog skvera, koji će biti na mestu gde je pre bio Todorićev skver sa gvozdenom kućicom, biće podignut jedan lep vodoskog.

Vodoskog će u prečniku imati 16 metara, a trotoar koji u krug ide oko vodoskoga, imaće u prečniku 24 metra, dakle, biće širok 4 metra. Privremeno će vodoskog biti običan. Međutim opština je pisala Ivanu Meštroviću da se primi da za taj vodoskog izgradi kakvu figuru, koja bi lepo stajala terazijskom vodoskoku.

Ne želimo da se mešamo u umetnikov rad, ali jedno možemo reći: taj figuralni vodoskok treba da predstavi varoš Beograd, pa bilo Beograd po njegovom položaju (na ušću dveju velikih reka) ili po njegovoj istorijskoj, kao „grad osvajanja“.

I jedna i druga ideja mogu, kad ih Meštrović ostvari, dati Beogradu jedan trajan umetnički spomenik, koji će u očima stranaca i domorodaca biti simbol naše varoši.

Postaviti na terazijski vodoskog kakve obične figure ili figure koje bi predstavljale ma šta drugo, a ne varoš Beograda, ne bi imalo nikakvog smisla.

Tako će Beograd, pored Dositejevog spomenika, a prema njemu, dobiti i svoj spomenik.

Privremeni vodoskog biće gotov zajedno sa ostalim radovima na Terazijama i Knez Mihailovoj ulici, koncem septembra.

Za vodoskog su već podigunti izvičnjaci: to je onaj veliki krug ispred Pašićeve kuće i „Kasine“.

Skvera će biti tri.

Veliki skver ide, rekosmo, od „Pariza“ do „Šiškove meane“. Mali skver zauzima prostor od nekadašnjeg Todorićevog skvera.

Treći, najmanji, skver podići će se između malog skvera i kafane „Albanija“. On će biti u trouglu i više će služiti tome da daje pravac prometu za Knez Mihailovu i Kolarčevu ulicu.

Skverovi će biti zasađeni travom, lepim cvećem i niskim drvećem, da ono ne bi smetalo pregledu preko Terazija.  U skverove se neće moći ulaziti, da publika ne bi kvarila sad i oni će zato biti ograđeni visokom solidnom ogradom. Ograda za skverove radi se sada u Beču prema nacrtima inženjera Francuza, Bertijea, koji je radio i ceo plan za skverove i ona će biti veoma lepa.

Dok će skverovima biti, pored trave i cveća, zasađeno i nisko drveće, dotle će po trotoarima, na širim mestima, biti zasađeni javorovi, a na užim mestima lipe.

To znači da će cele Terazije biti u javorovima, do će ulica Kralja Milana biti zasađena lipama. Javorovi se već gaje u Temišvaru i već posle tri, najdalje četiri, godine oni će davati pristojnu hladovinu. Isto to važi i za lipe, koje se gaje u Srbiji.

Skopljanska i Dečanska ulica biće gotove u oktobru i obe će biti kaldrmisane teroslatom. One su već date u izradu.

Tramvajski promet biće sada življi, ali ređeniji. Preko Terazija će ići pruga Čubura – Slavija – Kalemegdan (u crtežu obeležena sa 1 – ka Kalemegdanu –  i sa 2 – ka Slaviji), zatim pruga Terazije – Novo groblje, koja od Terazija ide kroz ulicu Kralja Aleksandra. Ta će pruga dobiti dupli kolosek, koji je na našoj slici obeležen brojem 4.

Pored te dve pruge biće i treća koja je na planu, koji smo juče doneli, imala broj tri. To je pruga Terazije – Zeleni venac – Karađorđeva ulica i ona polazi od vodoskoka, pa ide kroz Prizrensku ulicu.

Topčiderski tramvaj, rekli smo juče, ide kolosekom pruge Slavija – Kalemegdan i zavija pored Pozorišnog trga „Ruskog cara“ kroz Knez Mihailovu ulicu na prugu kolosek 2.

Skretnica ima sada više nego pre, ali su lepo raspoređene, tako da saobraćaj neće biti težak.

Tramvajske pruge idu uz trotoare skverova, tako da se sa tramvaja silazi na trotoar. Sa desne strane tramvajska će kola biti uvek zatvorena, da bi se izbegli nesrećni slučajevi i da se pri silaženju i penjaju u tramvaj ne bi smetalo kolskom saobraćaju.

Na crtežu, koji danas donosimo, vidi se uži kraj velikog skvera. Prema njemu idući u Kralja Milana ulicu nalazi se podzemni nužnik. Rimski broj III je nužnik za ženske, broj IV za muške. Broj V je ulaz u ženski, a broj VI ulaz u muški nužnik.

Ulica Kralja Aleksandra postaće jednom od najlepših ulica Beograda. Na našem crtežu može se videti kako će ova ulica biti regulisana. Strana na kojoj je seljački sud ostaće kakva je, tj, njena se linija neće dirati.

Da bi se mogla proširiti ova ulica, koja je vrlo važna i koja će biti još važnija i življa kada na Batal džamiji bude podignuta Narodna skupština i druge zgrade, regulisaće se druga strana.

Kuća, u kojoj je sad radnja Živana Todorovića (na crtežu obeležena sa I) srušiće se, a tako isto i ostale kuće na njenoj liniji u Aleksandrovoj ulici. Ulica će se tada proširiti i biće šrioka 25 metara.

Na našem crtežu broj I obeležava šta će se rušiti, broj I-a je sadašnji trotoar, koji će se, kad se ulica bude regulisala, ukloniti; broj II je prostor za zgrade, a broj II-a je trotoar, po novoj regulaciji.

Kada će se izvršiti regulacija Aleksandrove ulice još se ne zna, ali to će biti pre nekoliko godina. Tada će se od nove Skupštine imati lep, otvoren pogled na Terazije, a sa Terazija će se moći videti nova Skupština.

Uređenje Terazija, Knez Mihailove ulice i one dve tri ulice koje su naknadno date u izradu Kelneru, staće našu opštinu jedan milion dinara, ako ne i više.

Pre kratkog vremena mi smo doneli vest da Opština ima nameru da otkupi placeve u ulici Kralja Aleksandra i da ih pokloni stranim poslanstvima da na njima dižu svoje palate i državi da ova podigne ministarstva. To su već ideali. Oni nisu neostvarljivi i svi mi treba da se potrudimo da se ovako lep plan izvede.

Kada na Batal džamiji bude podignuta nova Skupština, a prekoputa od nje Novi dvor, kada onaj deo Aleksandrove ulice od Terazija do Batal džamije bude proširen onako kako smo gore opisali, onda će se tek osetiti da je došlo vreme da se zbrišu one straćare u Aleksandrovoj ulici, u kojima su danas telalnice i mali dućani.

U ideale spada i uređenje Kalemegdana, za koji čujemo da postoji vrlo lep plan. Razume se da će posle uređenih Terazija, ulica Kralja Milana i Kneza Mihaila biti potrebno gotovo u prvom redu misliti na Kalemegdan.

Želeti je da se on uredi što lepše i što raskošnije, jer Beograd ne sme da žali novca za svoju jednu veliku baštu i šetalište.

Uzgred ćemo napomenuti da se ovih dana u Beogradu podiže za osam miliona dinara kuća. Među ovim kućama nalazi se nekoliko palata i mi ćemo se potruditi da donesemo slike fasada.

Tako u sutrašnjem broju donosimo glavnu fasadu palate Akademije nauka, prema nacrtu gospodina Andre Stefanovića.

Kojim će tokom ići radovi do godine, na proleće, i šta se još spremilo radi ulepšavanja Beograda, pisaćemo u jednom od idućih brojeva.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.