Kralj Milan nije bio Don Žuan: Samo u jednom nije imao svoje „ja“

Opisujući kako je protekao rođendan kraljice Marije, Vreme piše da je Beograd bio sav iskićen, a u Starom dvoru upriličen bal, prvi posle rata.

„Iako je dan bio sumoran i kišovit, varoš je imala dosta svečan izgled. Beograd je bio sav iskićen nacionalnim zastavama. U crkvama sviju veroispovesti održana su blagodarenja. U Sabornoj crkvi bilo je naročito svečano. Činodejstvovao je patrijarh Dimitrije. Bili su prisutni Kralj, Princ Pavle, cela vlada, diplomatski kor, strani atašei, predstavnici više uglednih građana…Posle podne orkestar Kraljeve Garde svirao je na Terazijama, a uveče su dve povorke sa muzikom prošle kroz varoš. Već skoro 20 godina na Dvoru nije proslavljen bal sa kraljicom, te je zato čitava nervoza prethodila ovoj dvorskoj svečanosti“, prenelo je Vreme tadašnju atmosferu.

Kralj Milan nije bio Don Žuan

U portretu kralja Milana Vreme opisuje da je mnogo obećao, a malo dao, kao i da nije bio Don Žuan.

„Kralj Milan nije umeo da osvaja, on se rado davao osvajati. Izgleda da on nije imao čak ni smelosti ni sposobnosti za to. Izgleda, da je svaka ženska koja je htela i koja je umela da mu se približi, pa bila mlada ili starija, lepa ili obična, mogla da ga osvoji. Samo u tom jednom pogledu kralj Milan nije imao svoje „ja“. On je podlegao svakom prvom impulsu. Kralj Milan nije bio Don Žuan”, ocenjuje se u tekstu Vremena.

U istoj nedelji, Vreme piše kako je uticaj „jedne (demon) žene“ bio koban na odnos između kralja Milana i kraljice Natalije.

„Kažu da je bila žena nekog velikana i da ju je knez Milan predstavio mladoj kneginji kao ženu svog najboljeg prijatelja. To je bilo dovoljno da je kneginja prigrli i da postane njena intimna prijateljica. To je bilo po želji kneginjinoj. Ali, ona je ubrzo postala i intimna prijateljica kneza Milana, a to nije bilo po želji kneginjinoj“, piše Vladislav Drugi, u rubrici Beogradsko društvo osamdesetih godina, objavljenoj 11. januara 1923. godine.

Otmica prestolonaslednika Aleksandra

Odnosi između kraljevskih supružnika postojali su svakog dana sve teži, zategnutiji, nesnošljiviji. Da bi se to stanje prevazišlo kralj je predložio da kraljica sa malim prestolonaslednikom otputuje na neko vreme van zemlje, na šta je kraljica pristala.

Ona je sa malim princom Aleksandrom, u pratnji svoje dvorske gopođice Cane Boričevićeve i ađutantom Lj. Bajalovićem otputovala za Italiju. Odabrala je Firencu. Te iste zime, kako navodi list Vreme, u Firenci bio je zakazan i dokazak engleske kraljice Viktorije.

Nakon boravka u Firenci, proveli su duže vreme i u Visbadenu. Kada je kraljica želela da se vrati, kralj je insistirao da još ostane kako bi princ počeo da uči tamo, međutim, kako Vreme piše, kraljica je naslućivala da se nešto “iza nje u potaji kuje”.

List piše da je su to vreme u Beogradu strani „prijatelji“ kralja Milana, austrougarska i nemačka diplomatija težile da oslabe ugled kralja kako bi im se još jače bacio u naručje i postao slepo oruđe u izvršavanju njihovih političkih planova.

Nemački grof Bre, kako navodi Vreme, nastojao je da još više razori odnos kralja i kraljice, trudeći se da u Berlinu kraljicu Nataliju predstavi kao opasnog ruskog agenta, a kralju je govorio da mu sa njene strane preti opasnost. Kralj Milan je tražio da mu dovedu sina, a car Viljem Kajzer mu je obećao podršku. General Protić trebalo je da ode u Visbaden po malog prestolonaslednika Aleksandra. U trenutku kada dete nije htelo da se odvoji od majke, Kajzerovi policajci su ga oteli, navodi ovaj list.

Molio kralja da mu bude kum za trinaestog sina

Vreme piše i o Matijasu Zekušiću, čoveku iz jednog hercegovačkoj sela, koji je za 12 godina braka dobio 13 sinova. Najmlađi sin rodio im se drugi dan Božića. Nažalost, od 13 sinova šestoro su pomrli. Zato je Matijas imao posebnu molbu.

„Pre dva dana Matijas je telefonskim putem molio Kralja da bude kum njegovom trinaestom sinu, verujući da će mu se na taj način sin održati u životu. Kao i svuda, tako se i u ovom kraju, broj 13 smatrao nesretim, te nije čudo što se roditelji, koji su već izgubili polovinu dece, boje za život najmlađeg“, navodi Vreme, dodajući da se ova porodica nada da će se kralj odazvati njihovoj molbi i krstiti im sina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1923. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.