Savamalski vampir razbija sirotinjske prozore: Kad već beogradska opština troši milione, trebalo bi da ima svog sopstvenog vampirdžiju

Reč „vampir“ postala je najmodernija i najomiljenija i može se čuti svuda:  u privatnoj kući, u kafani, na ulici, po kancelarijama i tako dalje, pisao je list „Vreme“ pre 100 godina.

Nema kuta gde nije prodrla slava misterioznog razbijača prozora iz Bosanske ulice.

„Koliko je veliko interesovanje građanstva za događaj u Savamali, može se najbolje videti iz dva pisma koja je naša redakcija juče dobila. Jedno je pismo iz Beograda, drugo čak iz Bijeljine. Pisma su vrlo interesantna i dokazuju da ovakvi tajanstveni događaji nisu novina za unutrašnjost. Ne menjajući stil pisma, mi navodimo njihove glavne stavove“, piše u tekstu.

„Dovedite u Beograd vranjskog vampirdžiju“

Povodom događaja u Bosanskoj ulici u Beogradu se priča o nekom vampirdžiji iz Vranja koji bi mogao da odmah onemogući savamalskog „vampira“ i da ga spreči da razbija sirotinjske prozore.

Evo šta piše jedan čitalac o jednom ranijem uspehu vranjskog vampirdžije.

„Što se mene lično tiče, i ako smatram da vampirski problem nije tako prost, ipak držim da njegovo rešenje nije teško. Baveći se ranije po unutrašnjosti, video sam da palančani ova pitanja rešavaju brzo. Kada se krajem 1914. godine u Aleksincu povampirio neki rabadžija Najdan i ‘lom si pravija po Palilulu’, Aleksinčani se, posle nekoliko neuspelih pokušaja, obratiše u Vranje po vampirdžiju i on odmah dohaka Najdanu.

Kad već beogradska opština troši milione, trebala bi da ima svog sopstvenog vampirdžiju, kao vranjska, na primer. Ili neka bar dovedu vampirdžiju i ja vas uveravam da će vampirsko pitanje biti rešeno za dvadeset i četiri sata. Ja nisam uobražen, ali bezuslovno smatram da je ovo moje rešenje jedino moguće i pravilno“.

Vampirske epopeje u Bosni

U pismu iz Bijeljine navedeno je da u toku poslednjih deset godina slučajevi slični onome u Bosanskoj ulici, ponavljali su se u ovoj maloj, ali dosta nemirnoj varoši nekoliko puta. Napadane su kuće za koje se nije moglo reći da ma kome smetaju, niti da je kome bilo u interesu da njihove stanovnike zaplaši ili makar izvede neku šalu.

„Ovakvim događajima nije ovde poklanjana naročita pažnja, niti su naročito istraživani uzroci. Svet se zadovoljavao sa prestankom ove napasti i zaboravljao ‘vampire’, kao da se ništa nije dogodilo.

Pisac ovih redaka i ako nije video kamenje pri padanju, opazio je neke interesantne činjenice. Kamenje koje je padalo u svim slučajevima isto je koje se u to vreme nalazi u blizini dotičnog objekta na ulici ili po okolnim dvorištima. Ono nikad nije nanosilo štetu, nije razbijalo ni prozore, kao što je to bilo u Beogradu. Nikad niko nije bio povređen od ovoga kamenja iako je ponekad bilo dosta teško baciti kamen i nikoga ne pogoditi.“

Kako izgleda, bijeljinski vampiri mirniji su od našeg savamalskog vampira, zaključuje „Vreme“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.