Šta je pisalo u testamentu kralja Petra Karađorđevića: Imao je samo jednu želju

Kako piše list Vreme, o otvaranju testamenta kralja Petra nije bilo reči sve do poslednjih sednica Ministarstvog Saveta u Ljubljani, kada je pokrenuto to pitanje i kada je kralj Aleksandar Karađorđević odobrio da se testament njegovog oca otvori.

Testament je bio na čuvanju kod Narodne banke po reversu, a revers kod gospodina Ilije Đukanovića, tadašnjeg državnog savetnika, a inače starog pratioca i prijatelja kralja Petra.

Prema navodima lista Vreme, Đukanović je 9. septembra 1922. godine u društvu ministra unutrašnjih dela Koste Timotijevića i ministra pravde Laze Markovića, uzeo testament iz Narodne banke i odneo ga u varoški sud gde je bilo zakazano otvaranje. O otvaranju testamenta bio je obavešten i kraljević Đorđe, koji je jedini od dece pokojnog kralja bio u Beogradu.

Otvaranje testamenta bilo je u 4 sata posle podne u kancelariji nadležnog sudije za neposredna dela Miloša Jovičića. Testament je bio u velikoj koverti, zapečaćenoj sa pet pečata od voska. Pečaćeno je starim, originalnim pečatom kneza Aleksandra Karađorđevića. U toj koverti bio je drugi, nešto manji, bez pečata ali sa natpisom „moja volja“. U noj je bilo dva manja pisma.

S obzirom na to da je na jednom pismu bilo naznačeno da se preda nasledniku prestola na ruke, ono nije ni otvoreno, jer su se i sudija i prisutni složili da sadrži lične poruke kralja kraljeviću Aleksandru, te je odmah zapečaćeno sudskim pečatom i predato zastupniku predsednika vlada da dalje preda kralju. U drugom pismu nalazio se sam testament i dodatak testamentu.

List Vreme navodi da je testament bio napisan na dva lista papira, a da je zlaganje u njemu bilo kratko i iscrpno, kao i da je napisan „sigurnom rukom i bez grešaka“.

„Polazeći u rat (18. novembar 1914, kada je testament napisan, jeste dan kada se odlučila naša slavna ofanziva, koja je počela 21. novembra 1914.) nemam vremena da detaljno činim raspored sa svojim imanjem”, počeo je kralj Petar svoj testament.

Pokretnu imovinu, koja se sastoji u novcu i hartijama od vrednosti, koje je čuvao jedan bankar u Parizu, pokojni kralj Petar ostavio je na ravne delove svojoj deci: kralju Aleksandru, kraljeviću Đorđu i princezi Jeleni. Koje je vrednosti ova imovina nije bilo poznato.

„Nepokretno imanje pak, koje je pokojni kralj petar imao u Beogradu u Ulici kralja Aleksandra, Sarajevskoj i 96 hektara na Dedinju više Topčidera, kralj je ostavio nasledniku prestola N.V. kralju Aleksandru“, piše Vreme.

Crkvu na Oplencu u Topoli, koju je kralj sopstvenim sredstvima i sa najvećim pijatetom podizao ostavio je takođe nasledniku prestola. Što se tiče bolnice uz crkvu opredelio je da o njoj brine država dok bude služila bolničkim ciljevima, a kada to prestane da bude da se i ona ustupi nasledniku prestola.

„Testament je završen ovim mudrim rečima: “Grlim srdačno mogu dragu decu i preporučujem im mir i ljubav“, prenelo je Vreme završne reči u testamentu kralja Petra.

Interesantno je da je kralj Petar u dodatku testamenta ima samo jednu želju: da se njegovom slugi Zdravku izda kao nagrada za vernost i odanost 5.000 dinara.

List Vreme ocenjuje da se i u ovom testamentu, kao i u celom životu kralja Petra nalazi jedna uviđavnost, blagost i razboritost.

„Nesumljivo je da ovakav njegov raspored zemaljskog blaga neće biti ni od koga od zainteresovanih osporen i napadnut“, zaključuje Vreme.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.