Šta oblik nosa govori o ženama i njihovom karakteru?

„Mora se priznati da nos mnogo doprinosi da se za jednu ženu može reći da li je lepa ili ružna. Od nosa mnogo zavisi sreća jedne mlade devojke, što na prvi pogled izgleda neverovatno“, uvod je u tekst lista „Mali žurnal“.

Kako se navodi, ima devojaka (žena) koje su u svakom pogledu pravi anđeli i ne valja li im samo nos – izgubljenje su.

Autor teksta dodaje da treba znati „da ima i takvih noseva za koje se s pravom može reći da ne valjaju“.

„Na primer, ne valja nos veliki, nos bakarne boje, crvene, nos prćav (doista ružna reč), nos šopav odnosno lepinjast, kriv ulevo, kriv udesno – i tako dalje. Valja dakle, samo onaj nos koji valja.“
Prvo sledeće pitanje odnosilo bi se na to koji nos onda valja.

„Na primer, nos grčki i nos rimski. To su dva najlepša nosa. Jedan, a to je grčki, jeste mali na sredini, jedva primetno povijen. Drugi, rimski, jeste prav, bez ikakvih markantnih formi.“

Kako dalje navode, postoje i druge vrste noseva. To su jevrejski, mislilački, vaznesenski.

„Rimski nos imaju odlčna, staložena lica. Grčki imaju mudra i ljubavi naklonjena lica. Jevrejski nos imaju lica koja vode trgovinu i novac. Mislilački nos imaju mislioci, ljudi od prirodnog oštroumlja, ljudi bistri i ljudi genijalni. Taj je nos sa jakom, dobro razvijenom nosnom koskom, nozdrve su mu široke. Vaznesenski, napućen, nos imaju obično pikantne osobe, dakle one koje su naklonjene ljubavnim slastima.“

Kako navodi autor, mislile se tada da „ženske sa takvim nosem občino idu u sobarice, kelnerice i pevačice“, ali da to, naravno, nije uvek taćno za žene, „jer svako pravilo ima izuzetak“.

„Žene koje imaju ‘u šiljak’ sveden nos naklonjene su, pod starost, mladim ljudima. Žene sa takvim nosem obično umiru od tuberkuloze, ali dostižu ipak veliku starost. Najzad, misli se da su te žene najnežnije ljubavnice. Uopšte uzev, one su društvene i uvek predusretljive.“

Kao poslednja stavka, autor teksta izdvaja i žene sa crvenim nosem koje „vole alkohol, jer im je on od alkohola i crven“.

„Na primer, tetka Soja ima crven nos. No, ona veli da joj je takav od kijavice. Možda.“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.