Šta se desilo sa idejom Kosovskog hrama?

Taj projekat zvao se Kosovski hram, a osmislio ga je niko drugi do veliki vajar Ivan Meštrović.

Projekat tog hrama već tada bio je zaboravljen i skupljao je prašinu negde u nekom podrumu, pisao je list Vreme.

Maketa poseduje drvene karijatide, čija je sudbina bila da podupru velelepni hram, predviđen da bude u slavu Kosova.

Ipak, tih dana ponovo je bilo pokrenuto pitanje ovog hrama i njegove realizacije, pisao je ovaj list.

Ministarstva vojske i prosvete ponovo su tada pokrenula pitanja Kosovskog hrama i to pitanje dato je tada na proučavanje Umetničkom odeljenju.

Pošto je Kosovski hram zamišljen kao jedna monumentalna, umetnička građevina, čije bi dovršenje iziskivalo velike finansijske mogućnosti i čitavih 20 godina rada, ovo pitanje bilo je neophodno izneti pred širu konferenciju umetnika, kniževnika i novinara, da se otvori rasprava o tome gde bi trebalo podići ovaj hram.

Jedni su smatali da bi to trebalo učiniti na samom mestu Kosovkog boja, gde su junaci stradali.

Međutim, drugi su bili mišljenja da bi taj hram, koji bi bio remek-delo moderne arhitekture, trebalo da krasi prestonicu i pred strancima da izražava našu umetničku snagu.

O tome je, te 1923. godine trebalo da bude otvorena anketa, najpre na užoj sednici uemtnika, a zatim je trebalo da se utvrdi i saziv šire konferencije umetnika, književnika i novinara, koji bi dali svoj sud o tome.

Ono što je tada bilo posebno interesantno za list Vreme, jeste da je tada u Beograd trebalo da dođe i sam idejni tvorac Ivan Meštrović, koji je trebalo, takođe, da iznese svoje viđenje svega toga.

Iako je ova priča objavljena pre 100 godina, nije poznato zašto ovaj projekat nikada nije realizovan.

Maketa se i dan danas nalazi u Narodnom muzeju u Kruševcu, a ideja ovog hrama danas je poznatija kao Vidovdanski hram.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.