Tajna jedne otmene beogradske dame

Tekst objavljen na stranama „Malog žurnala“ prenosimo u celosti.

Juče oko podne oko šest časova, iz jedne veoma otmene kuće na Vračaru izašla je jedna veoma mlada ženska, i koračala je neodlučno. Bila je veoma lepa i veoma mlada.

Njen stas, pokreti, opšte crte i odlike, odmah su vam davali sliku dame, koja pripada otmenijim krugovima. Sobom je nosila nešto umotano.

Kad biste bolje razgledali videli bi odmah da to beše novorođeno dete. Dama se veoma žurila i išla je iz ulice u ulicu i po najzabačenijem kraju Beograda, dok najzad oko pola devet nije prispela u Makenzijevu ulicu.

U Makenzijevoj ulici

Čim je lepa dama, svakako devojka, došla u Makenzijevu ulicu, zastajkivala je čas pred jednom, čas pred drugom kapijom i vratima i najzad uđe u jedno dvorište.

Nešto se premišljala, a svakako je glavna tendencija njenih misli bila koncentrisana na to, kako će se osloboditi tereta koji je nosila u rukama. Čim je ušla u dvorište spazila je jednu ženu. Odmah joj priđe s rečima: „Gospođo, molim vas lepo, da mi pričuvate dete, dok se ja vratim iz Hadži Ruvimove ulice, imam da svršim jedan posao, pa sam dete ponela u nameri da ga predam jednoj ženi da ga pričuva dok se ne vratim, ali pošto je nisam našla, slobodna sam vas umoliti da mi ovu dobrotu učinite“.

„Drage volje, gospođo“, reče naivna žena Milica Leović, koja tu stanuje, „drage volje ću vam pričuvati dete, idite Vi i svršite vaš posao“.

I pošto je Milica primila dete od lepe dame, osta s njim da se zabavlja, dok se mlada došljakinja brzo udalji iz avlije odahnuvši što se beše spasla jedne bede koja je beše snašla.

Očekivanje

Prošlo je duže vremena. Milica Leović čekala je lepu damu da uzme svoje dete, ali je sve bilo uzalud, ove nigde ne beše. I kada je Leovićki već suviše dugo izgledalo očekivanje na nepoznatu, reši se da čekanju učini kraj i diže se i odnese lepo žensko detence vračarskom kvartu.

U kvartu

Milica je, kao što rekosmo, odmah odnela dete u kvart i tu ga je predala starešini odnosno preko njega njegovim mlađim i ispričala u čemu je stvar. Starešina je saslušao grešnu Milicu, kojoj je sasvim slučajno nametnut ovaj kuluk i pošto je uzeo opis lepe dame i ostale potrebne podatke, otpustio je Milicu da ide kući, i sam se upustio odmah u traganje za mladom materom.

U domu za nahočad

Čim je policija dobila „prinovak“, naravno ne mogavši i zadržati ga za svoje usvojče, poslala ga je domu za nahočad gde je dete ostalo i gde će se nalaziti dok se mati ne pronađe, da prima ono što je sama stvorila pa ostavila drugom da trlja glavu.

Ko je ta dama?

To će nam reći svakako policija jer je to njena dužnost. Mi smo svoje svršili i učinili smo što se može od nas zahtevati. Još samo imamo da učinimo jedno, a to je da predložimo lepoj mamici da dođe po svoje detence i pomiri se sa sudbinom koja je snašla jer će je više stati, ako je policija bude tražila i pronašla.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.