Tajne jedne kuće: Prvo nestao štipski obućar, pa mu na ćerkinoj svadbi ubijen sin

„Na dan 29. septembra venčao se Andre Trčević iz Velesa sa gospođicom Darinkom Božinovićevom, ćerkom Milana Božinovića, obućara iz Štipa. Svadba je bila propraćena uobičajenim veseljem po ovdašnjem običaju i sve bi se završilo skoro nečujno da se prilikom svadbenog veselja nije dogodio jedan grozan zločin koji je dao povoda susedima da razgovaraju o skorom tajanstvenom nestanku obućara Milana i misterioznim događajima u njegovoj kući“, pisao je list Vreme.

U nastavku prenosimo tekst u celosti.

Tajanstveni nestanak obućara

U Gornjoj Mali varoši Štipa, iznad drvenog i padu sklonog visokog opštinskog tornja, na kome se nalazi varoški sat, nalazi se kuća Milana obućara.

Sam položaj ove male kućice, nameštene na raskrsnicama uzanih krivudavih uličica, punih najmanjih hodnika i čarobnih skrivnica u kojima se za turskog vremena krio hrišćanski živalj od turskih nasilja, daje čarobnu sliku, koja nas seća na orijentalne priče pune neverovatne misterije.

U ovome malome delu varoši Štipa, kuda se Turci bez veće pratnje ni po danu nisu smeli slobodno kretati, jer bi često u ovom tajanstvenom delu varoši tajni hodnici proždirali živote bogatih balija, obućar Milan bio je poznat kao pošten đaur, ali njegovo ćutanje i nesiguran pogled pobuđivalo je strahovitu sumnju u narod da je on u vezi sa nekim dusima koji su proždrali ljudske živote.

Milanova žena, vredna Koca, izvrsna domaćica ni sama nije imala vere u Milana i bojala ga se.

Jedne jesenje večeri, tama iz nisikh crnih oblaka pokrila je ovu čarobnu varošku malu, a silan vetar je zanjihavao slabe krovove gornjomalskih nakrivljenih kućica.

U sred ove strašne noći, dok je svaka duša sa strahom iščekivala zoru, nepoznata lica verala su se tajanstvenim hodnicima iz dvorišta u dvorište do Milanovih vrata.

Čudan glas je dozivao Milana koji te noći nije legao u krevet.

Posle poduže molbe nepoznatih lica, ćutke pogleda svoju decu, uhvati se rukama za glavu i kao u duševnom rastrojstvu otvori ulazna vrata kućice i izgubi se preko praga u strašnoj noći.

Od onda do danas niko ne zna gde je Milan obućar.

Jedni vele da je u Bugarskoj, drugi da je u Americi, a stare žene koje su bile upoznate sa njegovim životom tvrde da je Milan obućar završio sa istom tajanstvenošću kao i mnogi drugi u čarobnim skrivnicama.

Svadbeno veselje

Od kada je nestao na tajanstveni način Milan obućar, sve se u Gornjoj Mali izmenilo.

Nestalo je turskog zuluma i tajanstvene hodnike i skrivnice kao nepotrebne zatrpala je zemlja i kamenje i danas su oni predmet pričanja.

U kući Milana obućara nije bilo veselja.

Vredna domaćica Koca hranila je svoju decu poštenom zaradom.

Sreća je ušla u Milanovu kuću čim je porasla Darinka, a dan njenog venčanja bilo je prvo veselje ove kuće posle Milanova tajanstvena nestanka.

Puno dvorište veselih svatova i mladosti željne igre veselila je svirka orijentalnih zurli.

Na zatvorenom izlazu tajnog hodnika

U dvorištu Milanove kuće do samih vratnica leži jedna velika kamena ploča slična nekoj staroj nadgrobnoj ploči.

Uz ploču zinula je zatrpana rupa.

Strašljiv pogled starica na ovaj zatrpani otvor tajnog hodnika budio je nemilu uspomenu na nedavne prošlosti ovog tajnog hodnika o kome se i danas strahote pričaju.

Svirači su sedeli na ovoj staroj ploči i svirajući čudno mahali mokrim zurlama tamo-amo, zabrinuto pogledajući po veselom kolu.

Starci koji su poznavali ovu „baksuz ploču“ nešto su šaputali sluteći na zlo.

Mladost je igrala veselo kolo, bezbrižno gazeći po levkastoj razvalini bivšeg hodnika ne sluteći ni šta što bi im moglo pokvariti veselje.

Ubistvo nožem

Svadbeno veselje je pomahnitalo sve u kući u kojoj se odavno niko veselio nije.

Nastala je cika, huka, jurnjava i preterano raspoloženje.

Stariji ljudi i žene plašljivo su se pogledali i molili svirače da se premeste sa „baksuz ploče“.

U jednom kraju nasta svađa, kratka i brza.

Svet se zbi oko dva zavađena mladića, koji se brzo objašnjavahu i pre nego što je iko na zlo pomislio, zablistao je veliki nož u zločinačkoj ruci Metodija Lukovića.

Nastala je grobna tišina iz koje se izvi bolan jauk Nikole Božinovića, sina Milanova, koji je pao na zemlju sa zabodenim nožem ispod srca.

Vredna Koca je prevrtala leš svoga sina u lokvi tople krvi jezivo zapomažući.

Dok su žandarmi vezivali mladog Metodija, đaka štipske gimnazije i dok je Koca kukala za sinom, razišla se ova krvava svadba na nemio način, koji je omeo prvo veselje u Milanovoj kući posle tajanstvena njegova nestanka.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.