Tajne starog Beograda: Ljudski kosturi nađeni u dvorištu kafane „Zlatni ton“

Prenoseći priču jednog od tadašnjih prestoničkih listova pod nazovom „Prastari zločini“ u kome piše da su pri kopanju temelja za novu zgradu koja će se graditi u dvorištu kafane „Zlatni ton“ pronađeni ljudski kosturi.

Kako navodi Vreme pisac pomenutog članka navodi da je nekada davno na tom mestu postojala neka drumska mehana u kojoj su putnici pljačkani i ubijani a potom zatrpavani u dvorištu mehane.

Međutim, novinar Vremena nije se sa tim složio već je naveo reči, kako kaže, jednog od naših rodoljuba i memoarista koji je kao mladić 1837. godine prošao putem koji vodi od starog groblja ka Terazijama.

– Groblje baš pored puta. Nigde onuda ni jedne kuće ni žive duše… Izađem na sadašnju marvenu pijacu (onde gde se sada podiže zgrada budućeg Parlamenta) kod bivše Batal džamije. Sav ovaj prostor bio je zasejan pšenicom da su se iz nje jedva na konju videli. Put vodi kroz sred žita, prenosi Vreme deo memoara.

Kako se dalje navodi, tokom opsade Beograda 1789. u septembru austrijska vojska, je pod vođstvom Ernsta Gideona fon Laudona, na mestu kafane „Zlatni ton“ i nekadašnje Batal džamije napravila rovove. Rovovi su tu bili sve vreme trajanja rata između Austrije i Turske.

Ističe se da je u tim rovovima izginulo mnogo ljudi, pa su tu i zakopani. Tako da su ti pronađeni kosturi najverovatnije iz tog perioda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.