Tri decenije od potpisivanja ugovora o formiranju Evropske unije

Poreklo imena ovog ugovora potiče od mesta na kome je ustanovljen, grada Mastrihta u Holandiji, koji predstavlja rodno mesto Evropske unije.

Pre ovog ugovora, Evropska zajednica bila je fokusirana na razvoj ekonomije i tržišta odnosno na rast privrede, a bacanje fokusa na politiku zapravo predstavlja i glavnu promenu koju Mastrihtski ugovor donosi.

Države članice nekadašnje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) su njime uspostavile Evropsku uniju (EU) te time ujedno označile novu etapu u integrisanju svojih država u sve čvršću uniju, u kojoj se odluke donose što je bliže moguće građanima.

Unija naroda

Sporazum iz Mastrihta promenio je zvaničnu denominaciju, tj. naziv iz Evropska ekonomska zajednica (EEZ) u Evropska unija (EU), kako bi se jasno ukazalo na napredak u istorijskom projektu.

„Ovaj Sporazum označava novu fazu u procesu stvaranja sve bliže unije među narodima Evrope…“ (glasi Član 2 Sporazuma Evropske unije)

Kada je reč o ovom sporazumu, zemlje članice usaglasile su se oko važnih promena strukture i ovlašćenja Unije koju su stvorile. Ta struktura zasnivala se na tri stuba – stub Evropskih zajednica, stub Pravde i unutrašnjih poslova i stub Zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Ovi stubovi izgrađeni su na takav način da se smanji korupcija, međunarodne prevare, trgovina drogom, terorizam, organizovani kriminal ali i da se ojača međunarodna bezbednost, promovišu međunarodne saradnje, razvijaju konsolidacije i demokratije kao i da se poštuju ljudska prava i osnovne slobode.

Cilj ovih promena bio je transformacija evropske integracije u smislu razvijanja nove politike koja će bolje služiti građanima i štititi ih. Takav potez Evropsku uniju učinio je efektivnijom, inkluzivnijom, transparentnijom i odgovornijom.

Evro kao jedinstvena valuta

Iako od samog potpisivanja ugovora valuta evro nije stupila na snagu kao jedinstvena za sve zemlje članice, sporazum iz Mastrihta postavio je temelje ekonomske i monetarne unije.

U sporazumu se navodi da on promoviše „jačanje ekonomske i socijalne kohezije i uspostavljanje ekonomske i monetarne unije, uključujući jedinstvenu valutu“.

Zahvaljujući Mastrihtskom ugovoru, evro je sada druga valuta kojom se najviše trguje u svetu. Za više od 300 miliona ljudi koji žive u evrozoni to predstavlja stabilnost cena, veću sigurnost i stabilnost za preduzeća, bolje integrisana finansijska tržišta i veće mogućnosti za rast.

Evropsko državljanstvo

Pored pomenutih, jedna od najznačajnijih promena koju je doneo Mastihtski ugovor jeste formalno stvaranje evropskog državljanstva.

Kao rezultat Mastrihta ozvaničena su prava građana Evropske unije na život, rad i studiranje u drugim zemljama članicama. Među njima su i prava glasanja na lokalnim, regionalnim i izborima Evropske unije, kao i prava koja se odnose na konzularnu zaštitu prilikom putovanja.

Mastrihtski ugovor je takođe proširio ovlašćenja Evropske unije u drugim oblastima kao što su obrazovanje, povezivanje, životna sredina, zaštita potrošača, socijalna i zdravstvena zaštita i bezbednost.