Vranje pre 118 godina pogodio razorni zemljotres

Toga dana, kako je u monogrfiji „Vranje“ napisao novinar Miodrag Pešić, bilo je „ukupno 12 udara različite jačine, a te godine na području ove opštine bilo je ukupno registrovano 79 podhrhtavanja tla manje jačine“.

Pre najačeg udara, kao uvod nizali su se slabiji potresi od ponoći do 11,15 sati prepodne pa je većina Vranjanaca napustila svoje domove, tako da su od posledica najačeg udara bile povređene samo dve osobe.

Od ukupno 2.043 objekta oštećen je 891, što je tada predstavljalo 38,7 odsto od ukupnog građevinskog fonda varoši vranjske.

Visina štete procenjena je na 165.950 dinara ili po tadašnjoj vrednosti „zlatnog napoleona“ od 20 dinara, na 8.297 „zlatnih napoleona“.

Šteta na kasarni iznosila je 50.000 dinara, na objektu Hotela „Vranje“ 8.000, dok su kafane „Prizren“ i „Šumadija“ pretrpele štetu od 4.000 dinara.

U trenutku glavnog udara zaustavili su se časovnici u Vranjskoj Banji i na železničkoj stanici u Ristovcu. Vagoni bez lokomotive kretali su se od Ristovca ka Vranju. Igla na kompasu železničke stanice u Ristovcu vrtela se velikom brzinom.

Konji nisu htelu u štale, kokoške su pobegle iz svojih gnezda. Na ulicama i poljima u okolini Vranja pojavili su se krateri iz kojih je izbijala voda. Crkvena zvona su se oglasila „sama od sebe“, dok su bolesnici bežali iz bolničkih postelja u lokalnoj bolnici.

Foto: Privatna arhiva Slobodana Stojkovića

Jačih zemljotresa u Vranju bilo je i 1897. i 1951. godine, ali oni nisu bili te razorne moći kao onaj koji se desio na današnji dan pre 118 godina.

Zemljotres „izazvali Cigani“

Ovu prirodnu nesreću sujeverni Vranjanci su u to vreme tumačili na originalan način:“ Zemljotres se desio zbog toga što su Cigani utepali orla u brdima iznad varoši, što nisu nikako smeli“.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.