Zašto je Maršićanin pre 20 godina hteo da istera „đavola na čistac“

U ovoj izbornoj trci učestvala su tri kandidata koja su pretendovala da naslede dotadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, kome je isticao mandat: Vojislav Koštunica (DSS), Vojislav Šešelj (SRS) i Borislav Pelević (SSJ).

Ko su bili kandinati za predsednika

Vojislav Koštunica koga je izabrala Demokratska stranka Srbije (DSS), osvojio je prvo mesto na neuspelim septembarskim izborima za predsednika Srbije. Tada važeči cenzus od 50 odsto plus jedan glas za uspeh drugog izbornog kruga, sprečio je aktuelnog jugoslovenskog predsednika da bude izabran za predsednika Srbije. U drugom krugu ubedljivo je pobedio Miroljuba Labusa. Na mesto predsednika Jugoslavije Koštunica je došao posle petokotobarskih promena režima.

Stranka srpskog jedinstva (SSJ) kandidovala je Borislava Pelevića, koji je takođe učestvovao i na predhodnim neuspelim predsedničkim izborima. Iako je do tada najavljivao da će se povući iz politike ukoliko ne osvoji „makar treće mesto, bronzu“, on se ipak kandidovao i za ove ponovljene izbore. Na septembarskim predsedničkim izborima osvojio je svega 4 odsto glasova.

Lider radikala Vojislav Šešelj bio je ako ništa drugo, u odnosu na protivkandidate, prvi po broju učešća na predsedničkim izborima. Šešeljev adut, na ovim decembarskim izborima, bila je podrška bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Predhodni izbori nisu uspeli zato što u drugom izbornom krugu nije izašla više od polovina upisanih birača. Međutim, i ovoga puta ponovo nije izašao dovoljan broj birača, preneo je Danas prve rezultate RIK-a nakon završetka glasanja. Iz Republičke izborne komisije, na osnovu prvih podataka Koštunica je imao prednost, dobivši 57,09 odsto glasova, Šešelj 35 odsto, a Pelević svega 3,53.

I dok je CeSid i Stratedžik marketing objavljivao „Srbija bez predsednika“, oslanjajući se na rezultate izbora, iz Izbornog štaba DSS tvrdili su da je Koštunica „po drugi put u poslednja dva meseca izabran za predsednika Srbije“.

Šef tadašnjeg Izbornog štaba DSS Dragan Maršićanin rekao je da njihova stranka ne priznaje zvaničan broj birača, koji je saopštio RIK ( ) a time ni preliminarne rezultate po kojima na izborima izlaznost nije bila dovoljna. Najavio je žalbu Vrhovnom sudu na zvanično utvrđen broj birača, ali i da će se obratiti međunarodnim institucijama.

Maršićanin je izjavio je tada da je na predsedničkim izborima pokušana ponovo izborna krađa i optužio Zorana Đinđića i deo Vlade da su odgovorni za to, te da će zbog toga morati da snose političku odgovornost.

„Budite uvereni da ćemo isterati đavola na čistac. Izbori nisu završeni i ne mogu biti završeni, jer rezultati ne mogu biti proglašeni sve dok se ne utvrdi tačan broj birača“, poručio je Maršićanin, a preneo Danas.

Prema rečima Vojislava Koštunica, prioritet mu nije bilo rušenje vlade već dokazivanje istine o izborima. Najavio je da će DSS sa članovima RIK-a „pročešlkjati birački spisak“, i on najavio žalbu Vrhovnom sudu i krivične prijave protiv ljudi koji su zloupotrebili izbore. Prema rečima Koštunice, uoči izbora vođena je i antiizborna kampanja, koja je pokazala da Đinđić i Šešelj imaju podudarne stavove.

Borislav Pelević je odgovornost za neuspeh izbora video u DOS-u i Koštunici, a neuspeh tih izbora, kako je rekao, znači da ćemo „pred Evropom, svetom, ali i pred građanima Srbije biti predstavljeni kao neodgovorna država koja u tri pokušaja nije uspela da izabere predsednika“. Pelević je takođe rekao da izbori nisu uspeli zbog „tihog bojkota“.

Za Vojislava Šešelja glasovi koje je dobio rezultat ili su, kako je rekao, rezultat „nade i perspektrive“ i ocenio da je posle ovih izbora, Koštunica prošlost za Srbiju i da ne može politički da preživi rezultate.

Na pitanje novinara da li je moguće da po žalbi DSS dođe do smanjivanja biračkog tela, lider radikala je rekao da bi to predstavljalo izbornu krađu.

Ko je bio zadužen za birački spisak

Prema pisanju Danasa, MUP je krajem novembra te 2002. godine posredstvom Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na čijem je čelu tada bio Rodoljub Šabić, dostavilo RIK-u kompakt disk sa biračkim spiskovima opština u Srbiji.

Šabić je obrazložio da ministarstvo nije opremljeno da sačini kompakt disk, te da je te poslove i ranije obavljao MUP, koji opet „iz objektivnih razloga“, nije mogao u očekivano vreme da završi.

Uočeno je, na osnovu podataka MUP, da određeni broj građana ne poseduje ličnu kartu ili da je važnost lične karte istekla pre više godina. Takođe, uočeno je i da se obređeni broj glasača preselio iz Srbije u bivše jugoslovenske republike, ali da ih je zbog loše razmene podataka, nemoguće bilo izbrisati iz spiskova bez dokaza o gubitku državljanstva, smrti ili drugim promenama.

Kulsko „čudo“: Dupli birači, sve nule u matičnom broju

Tokom izbornog dana i noći predstavnici DSS utvrdili su da na biračkom spisku ima 119.000 duplo upisanih birača, a 33.000 kao jedinstven matični broj ima uglavnom ili sve nule. Maršićanin je kao kuriozite naveo slučaj Kule u kojoj je čak 1.748 građana rođeno različitih godina, ali istog dana 1. januara.

Ažuriranje spiskova, prema Šabićevim navodima nadziralo je 14 upravnih inspektora. Ustanovili su da su se u šest od 161 opštine birački spiskovi još uvek vodili ručno, kao i da ažuriranje podataka nije do kraja završeno, te da postoje razlike između podatalka koji se vode kroz kartoteku u odnosu na podatke koji su u bazi podataka građana.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

U nedelji koju opisujemo pojavila se i vest da je Vrhovni sud odbio žalbu DSS, a 11. decembra na naslovnoj strani osvanula je i vest o konačnim rezultatima RIK-a, gde se navodi da izbori nisu uspeli jer nije ispunjen zakonski usnov o odzivu najmanje polovine ukupnog broja birača.

„Od ukupno upisanih birača izašlo je 2.947.748, odnosno 45,11 odsto, a glasalo ih je 2.946.716 odnosno 45,16 odsto. Koštunica je dobio 1.699.098, ili 57,66 odsto Šešelj 1.063.296 ili 36,08 i Prelević 103.926 ili 3,53“, stojalo je u saopštenju RIK-a.

Kako su reagovali analitičari i političari

Pravni stručnjaci navodili su da Ustav Srbije ne predviđa precizno situaciju da predsedniku Srbije istekne mandat, a da u međuvremenu nije izabran novi šef države, ali se slažu u oceni da bi tu funkciju trebalo privremeno da obavlja predsednica parlamenta Nataša Mićić.

Nataša Mićić, predsednica Narodne skupštine ocenila je da predsednički izbori nisu uspeli zbog zamora i jedne vrste apatije među biračima.

Tadašnja portparolka Haškog tužilaštva Florans Artman ocenila je šokantnom i apsurdnom izjavu jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, kako ju je podneo londonski Tajms, da Jugoslavija neće više izručivati optužene za ratne zločine Tribunalu u Hagu.

DS saopštila da nema razumevanje za postupke Koštunice i DSS koji neargumentovanim odbijanjem da prihvatie izbornio rezultat kompromituje zemlju.

Za Nenada Čanka iz LSV, propast predsedničkih izbora nesumljivo govori da u Srbiji postoji i drugi put osim nacionalističkog, glasači u pretežnom delu nisu politički zainteresovani za politiku koja se nudila na tim izborima

„Koga može da motiviše da se umesto bivšeg Miloševića izabere neo-Milošević, još jedan kandidat za haški tribunal”, preneo je Danas njegovu reakciju.

Miroljub Labus govorio je da su neminovni parlamentarni izbori, a Zoran Živković predsednika treba da bira Skupština.

Strana špampa: Milošević nikada nije bio jedini problem Srbije

Sukob premijera Zorana Đinđića i predsednika SRJ osnovni je razlog za neuspeh predsedničkih izbora u Srbiji, ocenila je evropska štampa. Nemčki listovi ocenili su da ovaj sukob koči razvoj zemlje i uništava poverenje građana u političke institucije.

Frankfurter rundšau naveo je da se Đinđić “pomirio sa gubitkom poverenja stanovništva u političke institucije i sa padom međunarodnog ugleda samo da bi naudio Koštunici”.

Moskovska štampa isticala je da je glavni gubitnik na neuspelim izborima predsednik SRJ. Komersant je naveo da je pitanje izbora u Srbiji postala arena oštre borbe dva ključna srpska političara – Koštunice i Đinđića.

Nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung naglasio je da to što su dvojica nacionalističkih kandidata dobila 40 odsto glasova „alarmantna činjenica“ koja pokazuje da „Milošević nikada nije bio jedini problem Srbije“.