Žurovi – običaj koji šteti moralu

„Mi vidimo u dnevnim listovima da „taj i taj ne može držati krsno ime“ zbog ovog ili onog razloga. Krsno se ime može i ne održati, ali da se propusti žur – ta to bi bio danas više nego greh, sramota, jedna vrsta poniženja“, navodi Mali žurnal i dodaje da mnoge dame, po svemu sudeći, drže žur iz neke vrste „zorta“, da se ne bi za njih ironično i preko ramena reklo: „nije držala žur“.

List ocenjuje da se radi o štetnom običaju, kada bi se sračunali svi moralni i materijalni gubici ovih žurova.

„Danas se žali skroman trošak da se održi jedan naš nacionalni običaj – slava, a 10 i 20 puta se više rasipa na održavanje žurova“, navodi se u tekstu.

Interesantna je, navode, i pojava elite.

„Mi smo imali u staro doba ugledno plemstvo, koje nije moglo održati nikada naš duh i karakter nacionalni. Jedni su primili islam i bacili u zapećak sve naše narodne tradicije, drugi su otišli u tuđinstvu, pretopili su se većim delom u Mađare ili ostali sa srpskim imenima, ali s tuđinskim i odrođenim osećanjem. Dakle inteligencija starog doba odvaja se od našeg naroda i prilazi tuđinskom životu i običajima i ne pomišlja da kultiviše nacionalni duh“, ocenjuje autor teksta u Malom žurnalu.

Iz toga krila javljaju se, kako ističe,  ne samo otpadnici već i pravi narodni izdajnici a to je prirodna posledica njihovog života i nesređenog njihovog osećanja sa osećajima svoje sredine iz koje su ponikli.

Mali žurnal upoređuje inteligenciju drugih naroda koja je, uprkos svemu, umela da bude čuvar nacionalnih običaja i osećanja.

„U susednom mađarskom narodu, koga vidimo na čelu nosilaca pokreta 48. i 49. godine prošlog veka, zar tamo ne briljiraju imena potomaka drevnog plemstva Sv. Stevana Mađarskog, onih čiji su očevi prolivali krv Hunjadijevićima za slavu i veličinu Mađarske? Tamo je ona moralna snaga koja je podignuta na temelju istorije jednoga naroda i koji se održava sa izvora opet narodne duše. Tako se radi u narodu koji je brojno manji od srpskog , ali dao avaza o sebi toliko isto kao i svaki drugi koji „broji desetine miliona“. Taj narod nije podigla fukara nego inteligencija, koja je umela da bude čuvar nacionalnih običaja i osećanja“, navodi se u tekstu.

Žalosno je, kako se ocenjuje, što naše potomstvo zaboravlja svoje gnezdo i što preuzima tuđinske običaje.

„Jedan besplodan, tuđinski i veoma štetan običaj, jesu žurovi, koje su naše dame uvele. Mi bismo razumeli kad bi oni bili posvećeni zadatku salona jedne otmene gospođe, da se konverzacija kreće u pravcu intelektualnog ili moralnog vaspitanja. Ali kad se ima na umu da se ovde često pretresa najintimnija strana neke porodice, stilom i jezikom koji se upotrebljuje onako „u četiri oka“; da se pričaju anegdote koje ne pripadaju javnosti; da se, ako se ako se baš to ne događa, govori o beznačajnim stvarima; ćaska se, suvoparne teme gde se traži jača duhovitost, umna težina. Gosti se ne smeju „gnjaviti“ zato je najzgodnije govoriti vicevima, razumljivim i za jednog podnarednika“, navodi Mali žurnal.

Žurovi su bili sastanci na kojima se češće otkrivaju mnogima ono što je bila tajna; što je neka ili neko smatrao da se zove „nepristojno“.

„Tu se saznaje da sve to nije ništa, da je „moral relativan pojam“…da porodicu treba obesiti o klin, decu ostaviti ulici, a kad dođe trenutak – mi ćemo svi propovedati da je kucnuo čas ujedinjenu Srpstva. Ako imamo još ljude domaćine; ako žele da čistota duše njihove porodice ne bude dobila kontakt sa trulim elementom, koji će da je zarazi; ako ima još ljudi s uverenjem da je našem javnom i privatnom životu potreban drugi pravac – onda će se osetiti koliki je štetan taj običaj „žurovi“; onda će oni morati da povedu borbe, da se iz srpskih kuća progone sastanci, koji sve više, iz dana u dan, skrnave čistotu porodičnu“, ukazuje autor teksta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.