Na dva točka zdravije i jeftinije

biciklista manje nego ranijih godina.
Grad, a i Pokrajina, ulažu značajna sredstva u biciklističke staze. Računa se i na sredstva Evropske unije, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju, koja je odvojila 270.000 evra za stazu od Sombora prema gradu Baji u Mađarskoj. Reč je o 17 kilometara staze, koja bi trebalo da privuče cikloturiste iz Evrope. Prošle godine realizovan je i projekat sa Osijekom (Hrvatska), pa cikloturisti imaju obeleženu deonicu od oko 70 kilometara. Nedavno su je isprobali Švajcarci i bili su veoma zadovoljni. Od novih investicija valja pomenuti proširenje biciklističke staze na Apatinskom putu, te izgradnju, sredstvima Pokrajine, šetno-biciklističke staze odbrambenim nasipom uz Veliki bački kanal, u dužini nekoliko kilometara.
I Somborci se sve češće upuštaju u velike biciklističke avanture. Krajem jula njih četvorica – Zoran Cvijetinović, Milorad Blažić, Zlatko Ivanković i Dragan Kolarić deonicu od 600 kilometaa, od Sombora do Ostroga, savladali su za šest-sedam dana. Naredne godine planiraju turu do Hilandara, dugu 1.100 kilometara. Zoran Hajtl i Zlatko Zlatković, pak, 2006. biciklom su proputovali deo Evrope, od Sombora do Madrida.
Masovne, grupne vožnje u somborskoj opštini naročito su bile česte devedesetih godina, u vreme hiperinflacije. Somborska sela uglavnom su od grada udaljena 12 do 14 kilometara, pa se u ona „luda vremena“ na posao biciklom putovalo u grad, a isti prevoz korišćen je i za druge posete gradu. Daljina se lakše savladavala u društvu, uz ćaskanje se za oko sat vremena stizalo do cilja.
Zdravko Grumić, hemijski tehničar koji posao nije mogao da nađe u struci pa je otvorio servis za popravku i prodaju dvotočkaša, kaže da Somborci često kupuju jeftinije „sprave“ kineske proizvodnje. Jeftino i često kvarljivo – najčešće stradaju srednji i zadnji pogon, aluminijumski točkovi. Pumpa nije baš obavezan pribor, ali lanac i katanac jesu. Ipak, mesečno se prijavi i po tridesetak krađa.