Na grdnom sudilištu

Spomenik u obliku srednjovekovne kule, visok 25 metara, podignut je 1953, po projektu arhitekte Aleksandra Deroka. Na vrhu kule je platforma, sa bareljefom o položajima sukobljenih vojski, sa koje se vidi prostor najčuvenije srpske srednjovekovne bitke. Tome treba dodati da je Gazimestan i rezervat prirode u kome je zaštićena retka biljna vrsta – kosovski crveni božur. Tokom proteklih 15 godina, kompleks je najpre oštećen u NATO bombardovanju, posle uvođenja protektorata UN na Kosovo i Metohiju te 1999. kula je iznutra minirana, a aplikacije u livenoj bronzi postavljene povodom 600. godišnjice Kosovskog boja iščupane. Doduše, uništeni stihovi kosovskog epa u međuvremenu su vraćeni na zidove spomen-kule. Iako bi trebalo da i, prema zakonima samoproglašene kosovske države, bude u zoni zaštite i navodno ga čuva KPS, u neposrednoj okolini spomenika kosovski Albanci uporno grade, a u blizini su i privatna ergela i konjički klub, koji Gazimestan koriste za svoje potrebe. Srbi se u većem broju na Gazimestanu okupljaju jednom godišnje, na Vidovdan, kada SPC služi parastos palim srpskim junacima. Mnogi se još sećaju proslave 600. godišnjice Kosovskog boja, na kojoj je, kako mnogi tvrde, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, „najavio raspad SFRJ“. Tačno deceniju posle tog istorijskog skupa sa milion Srba na Gazimestanu, dve nedelje posle ulaska snaga Kfora, Vidovdan je 1999. na ovom uzvišenju na petom kilometru severoistočno od Prištine, obeležilo jedva desetak Srba. Taj broj je potom rastao, ali je neko vreme posle Miloševićevog pada sa vlasti, članstvo SPS na Gazimstan išao za svoj račun, mimo zvaničnog parastosa. Posle nekoliko godina zajedničkih okupljanja naroda, državnih zvaničnika Srbije i SPC, gde se „ratovalo“ samo sa KPS, Srbi su se ponovo vratili međusobicama. Zbog razdora u SPC i političke nesloge oko KiM, poslednje tri godine Crkva Vidovdan obeležava na dva mesta – na Gazimestanu i u katakombalnom manastiru svetog Justina Ćelijskog Eparhije raško-prizrenske u egzilu. Na ovaj 625. Vidovdan, koji se poklopio sa 100. godišnjicom početka Prvog svetskog rata, trenutna državna i crkvena elita pomešala je suštinu i princip, da je centralna proslava održana i sa druge strane Drine, u Višegradu. Aktuelni premijer taktično već drugu godinu zaobilazi Gazimestan, pa je najdeblji kraj „izvukao“ predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kome je zapalo da ide na Kosovo, po Njegošu, “ grdno sudilište“. Dok se predsednik od nezadovoljstva naroda državnom politikom branio Hristovim rečima iz Jevanđelja, raščinjeni vladika Artemije je na „Gazimestanu u egzilu“ besedio da se knez Lazar pre 625. godina „u odlukama nije rukovodio snagom i brojem neprijatelja, nego vrednošću onog što je branio“, da „nije želeo ni malu, ni veliku, nego svetu Srbiju, stvorenu po jevanđelskim principima“.